Propast banjalučke Ilidže

Na prilazu kući Ahmeta Šeranića ništa ne upućuje na to da bi u njoj mogao da se krije nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Ni oronuli krov, ni zarđali oluci, ni iskrivljeni prozori, ni dvorište puno starog gvožđa. Tek mala tabla na ogradi dvorišta objašnjava da će se ulaskom u kuću, ući zapravo u banju sa lekovitom izvorskom vodom koja otklanja tegobe reume i išijasa, a koja je izgrađena još davne 1858. godine. Goste i posetioce Ahmet Seranić dočekuje u dvorištu ispod suncobrana, na klimavim plastičnim stolicama, za stolom prekrivenim dotrajalom mušemom. I tek za tim stolom i na toj stolici posetioci će možda biti najviše zbunjeni. Jer šta bi ovde moglo da bude nacionalno dobro i gde je zapravo ta, navodno poznata banja?

„Kad uđete u kuću, idete desno i tu se presvučete. Onda stepenicama siđete u kupatilo. Voda praktično protiče ispod kuće, kuća je napravljena na toj vodenoj žili, i dole u podrumu je mali bazen, u kojem možete da se kupate. A nacionalno dobro su kako same banje tako i kuće uz koje su banje napravljene, jer neke od kuća datiraju još iz šesnaestog veka. Ako se malo izdignete, i na ovoj banji ćete videti kupolu orijentalnog karaktera, samo je ona sad prekrivena plastikom, jer prokišnjava", objašnjava Ahmet dok se uzdiže sa stolice i pokazuje u pravcu kupole.

Ahmet priča kako je ceo kompleks zapostavljen. Kako kuće i banje propadaju, jer o njima, osim nekoliko komšija kroz privatnu inicijativu, niko ne vodi računa. On lično se, kaže, za donacije za popravku obraćao se svim mogućim institucijama, ali čini mu se da zapravo niko od nadležnih nema želju da se banja popravi i dovede u red. Štaviše, dodaje, stiče se utisak da je nekome zapravo stalo da sve propadne, pa zato sve i izgleda tako kako izgleda. „U odluci o proglašenju ovog kompleksa nacionalnim spomenikom stoji da je za obeležavanje spomenika zadužena Komisija (za očuvanje nacionalnih spomenika), a za popravku, održavanje, obnovu i zaštitu od propadanja entitet, dakle Vlada Republike Srpske. Ali meni se čini da je problem upravo u tome što ceo kompleks ima taj neki orijentalni karakter, a neko to ovde izgleda ne želi da ima", kaže Ahmet.

Lekovite vode

A o čemu se zapravo radi i šta bi to trebalo da bude popravljeno ili barem sačuvano od propadanja? Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, proglasila je kompleks banja u banjalučkom naselju Ilidža nacionalnim spomenikom još 2005. godine. Kompleks čini nekoliko lekovitih banja, koje vodu dobijaju ispod brda Šehitluci (danas Banj-Brdo), i koje datiraju još iz doba Rimljana. Svoj procvat ovaj kraj je doživeo za vreme osmanske vladavine i tada su banje i kuće uz koje se one nalaze dobile svoj karakteristični izgled. Taj izgled banje su skoro u potpunosti zadržale do danas. Za vreme Austrougarske vladavine samo su pojedine kuće doživele minimalne promene, te su neke, poput Ahmetove, izgrađene sa odlikama austrijske provincijske arhitekture.

Lekovite vode ukupno devet banja – Maslin hauz, Ebin hauz, Šeranića hauz, Osmančevića banja, Banja Žbana, Banje u Demirovića kući, Banja Direklija, Banja Šugavica i Trokića vrelo – navodno pomažu kod raznih vrsta telesnih i duševnih tegoba. Kod reume i išijasa, kod oboljenja disajnih puteva, kod srčanih oboljenja i depresije, ili pak nakon operativnih zahvata pri rehabilitaciji pacijenata. Tako je Ebin hauz – reč „hauz" je arapskog porekla i znači „natkriveni bazen" – poznat na primer po tome što pomaže kod psihičkih oboljenja, Šeranića hauz kod reumatskih, dok je Banja šugavica dobila ime po tome jer su za vreme Prvog svetskog rata vojnici u njoj lečili razna kožna obolenja.

Skrnavljenje nacionalnog dobra?

Nacionalno dobro u ovom kompleksu su i pojedine kuće u naselju Ilidža. One su tradicionalne kubusne forme, sa četvorovodnim krovom oštrog nagiba i dubokih streha, za koje se kao pokrivač koristi karakteristični biber-crep. Zidovi prizemlja ovih kuća zidani su od kamena, a svaka od kuća u prizemlju ima hajat sa stepeništem za sprat, te divanhanu iz koje se pruža pogled na reku Vrbas. Objekti koje prema Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika poseduju ove karakteristike i koji imaju i ambijentalnu vrednost, jesu na primer kuća Gušića, kuća Hadžiisaković Zlatka, kuća Štefka i Marte Golbaher, te Demirovića kuća, u čijem se sastavu nalaze i tri kamene kade za banjanje u lekovitim vodama.

„Ali vidite, kad na primer uzmete tu Demirovića kuću. Ona više nema vode! Tu više nema dotoka! Razlog tome je što se ovde sada grade nove banje i one uzimaju vodu kućama i banjama koje su nacionalni spomenici. Mimo toga što su te gradnje, ja bih rekao, dosta kičaste i nikako se ne uklapaju o ovaj ambijent, ja ne vidim da to bilo koga zanima i da to bilo ko kontroliše, jer da kontroliše, sve to što narušava izgled kompleksa, bilo bi zatvoreno. Ovako, izgleda, radi ko šta hoće", kaže Ahmet Šeranić.

Hauz ipak u funkciji

Njegov Šeranića hauz, srećom, još ima dotok vode, tako da je povremeno i u upotrebi. Ahmet ima čak i redovne goste, a danas su to Smilja i Žarka, koje u hauz dolaze zbog reumatskih problema. „Banja jeste stara, ali nama odgovara voda, to nam je najvažnije. Stepenice do vode malo škripe, malo su i zarđale, boja tu i tamo već otpada, ali nama je opet najvažnije da pomaže zdravlju. Pripazimo se malo kad silazimo i sve bude u redu", objašnjavaju Smilja i Žarka.

„Ja bi najviše voleo da obnovim sve, ali od moje penzije ne mogu da obnovim ni krov, a kamoli išta više", priča Ahmet, ispraća goste i ustaje sa stolice, trudeći se da što bolje pokaže sve ono što bi na banji i na kući trebalo popraviti. I kreće putićem koji vodi iza kuće i kroz vrt, ograđen starom tarabom sa drvenom kapijom. A na njima posetioca čeka novo iznenađenje – dve table sa kućnim brojevima i dve potpuno različite adrese.

Pa, može li biti da u Bosni postoje i kuće sa dve adrese? „Nema kuća dve adrese", smeje se Ahmet, „ova prva tabla je predratna, ova druga je posleratna adresa. Pre rata smo bili na Braće Alagića 203, sad smo na Od Zmijanja Rajka 377. I taj detalj, eto, oslikava problematiku. Tako vam je to, ovde je sve naopačke, svako vuče na svoju stranu, ali štete od toga imaju podjednako svi. Ja smatram da ovaj kompleks i ove banje imaju izuzetan turistički potencijal i mislim da ova zemlja sve te kulturološke specifičnosti treba unovčiti, a ne da ih pušta da propadaju. Jer od toga bi svi imali koristi", smatra Ahmet.

A onda na pozadini banje do koje se došlo prolazeći kroz vrata sa dve adrese, pronalazi još jedno mesto na zidu koje je ostalo bez maltera. I to mesto nacionalnog spomenika BiH, takva su vremena, biće zakrpljen još jednim komadom najlona i plastike.