Problemi s novim balkanskim ″gastarbajterima″ | NRS-Import | DW | 18.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Štampa

Problemi s novim balkanskim "gastarbajterima"

Berlinski dnevnik Velt pozabavio se iskustvima radnika iz zemalja zapadnog Balkana koji su poslednjih godina u Nemačku stigli na temelju tzv. Pravila o zapošljavanju radnika iz te regije.

U članku pod nazivom „Dilema oko novih gastarbajtera" autor kroz priču 35-godišnjeg građevinskog radnika Damira Hamzića analizira iskustva stečena nakon uvođenja Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana. Hamzić, koji radi u građevinskom preduzeću Oto Kvast u Frojdenbergu na zapadu Nemačke, jedan je od pozitivnih primera. Zadovoljan je i ovde, kako kaže, zarađuje oko 2.200 evra neto mesečno što je poprilična razlika u odnosu na platu u Bosni i Hercegovini: tamo je zarađivao samo 300 evra i nije bio osiguran.

Hamzić je jedan od 44.093 radnika iz zemalja zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) koliko ih je od uvođenja ovog pravila početkom 2016. došlo na rad u Nemačku. Ova mera je uvedena da bi se smanjio broj potražilaca azila iz ovog dela Evrope i nakon što je Bundestag ove zemlje proglasio sigurnim zemljama porekla što je mogućnost sticanja prava na azil svelo na minimum.

No nisu svi tako zadovoljni kao Hamzić. Velt citira i Sejlu Vojić iz sindikalnog savetovališta „Poštena mobilnost" koja govori o tome kako su radnici zbog nesnalaženja lak plen za nepoštene poslodavce koji im ili ne plaćaju propisani minimalac ili ih varaju pri potpisivanju ugovora.

S druge strane, nemačka politika je, kako piše Velt, time reagovala i na potrebe nemačkog tržišta rada koje vapi za radnicima svih profila pa tako i nekvalifikovanom radnom snagom. Ne samo građevina nego i poljoprivreda je profitirala od ovog pravila. Preduzetnici poput Rajnharda Kvasta profitiraju od ovog pravila i plediraju za njegovo zadržavanje.

Budućnost pravila više nego upitna

No, kako piše Velt, produženje pravila o zapošljavanju sa zapadnog Balkana je više nego neizvesno. Ono je vremenski ograničeno do kraja 2020. i pitanje je hoće li nakon toga biti produživano. Glavne zamerke političara odnose se na činjenicu da preko ovog pravila previše nekvalifikovanih radnika dolazi u Nemačku. Uslov za dobijanje radne vize nisu kvalifikacije nego radni ugovori. Isto tako nije potreban ni dokaz o poznavanju nemačkog jezika pa mnogi političari strahuju kako to vodi u još veće probleme u procesu integracije. „Mi ne želimo da pravilo o zapadnom Balkanu, koje ne postavlja nikakve uslove u vezi s kvalifikacijom ili poznavanjem jezika, stvori novu gastarbajtersku problematiku", rekao je za Velt Torsten Fraj, potpredsednik poslaničkog kluba Demoohrišćana u Bundestagu.

Negativnu ocenu pravila o zapadnom Balkanu, doduše iz različitih razloga, daju i predstavnici ostalih parlamentarnih stranaka. Stranka Zelenih tako kritikuje komplikovanu i dugotrajnu proceduru izdavanja radne vize u nemačkim diplomatskim predstavništvima na Balkanu. U Sarajevu se u međuvremenu na termin u ambasadi čeka po godinu i po, piše Velt, što čitavo pravilo čini apsurdnim. „Ni poslodavac ni radnik ne mogu ništa da planiraju. Tako je ovo pravilo beskorisno", kaže liberalni političar Štefan Tome.

Evaluacija Pravila o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana trebalo bi da bude gotova krajem ove godine. Na temelju ovih rezultata, političari će odlučiti o budućnosti ovog mehanizma zapošljavanja ljudi sa Balkana. 

Priredio: Nenad Krajcer

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM