Problematična hapšenja u Turskoj pred samit NATO

Glavni grad Turske, Ankara, priprema se za samit NATO zakazan za 7. i 8. jul. Sastanak se održava u vreme međunarodnih tenzija, a dodatno je u senci pretnji američkog predsednika Donalda Trampa. Samit je od posebnog značaja upravo za Tursku: ona poseduje drugu najveću vojsku u Alijansi i ima ključnu ulogu na njenom jugoistočnom krilu. Štaviše, očekuje se da će američki predsednik posetiti Tursku prvi put posle 17 godina. Poslednji put to je 2009. uradio Barak Obama.

Pripreme za samit protiču u senci talasa hapšenja. Prema izveštajima medija, ukupno 225 ljudi je privedeno, a 178 se trenutno nalazi u pritvoru. Među privedenima i pritvorenima su branioci ljudskih prava, ekološki aktivisti, novinari. Pored toga, u Ankari je uvedena stroga dvonedeljna zabrana javnih okupljanja.

Optužbe za terorizam

Kancelarija javnog tužioca pravda tu represiju pozivajući se na istrage terorističkih organizacija i navodeći da je cilj otkrivanje njihovih aktivnosti širom zemlje.

Među privedenima su Nevzat Ozer, predstavnik ekološke organizacije TEMA u Ankari, ekonomista Emel Memiš Parmaksiz, novinar i glavni urednik LGBTQ-portala Kaos-GL, Jildiz Tar; i advokati Semra Demir i Kiršat Bafra. Oni su optuženi za članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i trenutno se nalaze u pritvoru.

Nekoliko optuženih ispitivano je i zbog mogućih veza sa zabranjenom Komunističkom partijom Turske/Marksističko-lenjinističkom (TKP/ML), koju država klasifikuje kao terorističku organizaciju. Problematično je, između ostalog, bilo i to što su koristili kodna imena, imali vojnu obuku, stvarali organizacione strukture. Optuženi su negirali optužbe, a neki su izjavili da čak ni ne znaju kakva je to grupa.

„Vladi je potrebno pozitivno izveštavanje“

Zašto vlada preduzima takvu akciju – i rizikuje međunarodnu kritiku – upravo uoči samita NATO?

Politikolog Berk Esen smatra da je taj potez teško shvatiti. On veruje da vlada koja se nada da će izveštaji pre samita biti pozitivni, zapravo šteti sebi.

Istovremeno, Esen uočava poznati obrazac: pojedinci s političke levice više puta su hapšeni u Turskoj pre samita NATO. To bi takođe moglo da posluži i kao signal upućen Sjedinjenim Državama. Međutim, ovoga puta, među ciljanim osobama očigledno su i ljudi za koje vlasti sumnjaju da su sposobni da organizuju proteste.

Esen u svakom slučaju to kritikuje: „Mnogi od uhapšenih ne pripadaju politički levičarskoj sceni  niti s njom imaju veze. To što ih privode može se objasniti i slabostima u pravosudnom sistemu.“

„Zloupotreba zakona“

Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč takođe iznosi oštre kritike. Njen portparol Bendžamin Vord kaže da su ta privođenja „zloupotreba zakona protiv terorizma za sprovođenje masovnih hapšenja i ućutkivanje ljudi neposredno uoči samita NATO“. Naglasio je ujedno da je to u suprotnosti sa osnovnim vrednostima Alijanse.

Vord je pozvao na momentalno puštanje pritvorenih. Primetio je i da „čišćenje ulica Ankare od potencijalnih demonstranata“ samo čini sve vidljivijom sve veću represiju vlade. Hjuman rajts voč pozvao je saveznike Turske u NATO da iskoriste svoj uticaj kako bi njihov partner u Alijansi promenio kurs.