Prošlost važna za identitet Evrope | Evropa | DW | 12.11.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Prošlost važna za identitet Evrope

U evropskim zemljama postoji veoma različita kultura sećanja. To se naročito dobro vidi na primeru prinudnih radnika iz vremena nacističke Nemačke. Sada se grupa istoričara iz više zemalja pozabavila tom temom.

default

U vreme nacizma oko 20 miliona ljudi bilo je primorano na prinudni rad

„Ima različitih pitanja: da li su ljudi dobrovoljno došli, da li su bili primorani na rad, kakvi su bili uslovi u pojedinim zemljama, kakva je bila uloga lokalnih vlasti. Naučnici će sada zajedničkim snagama potražiti odgovor na sva ta pitanja“, kaže Ginter Štathof, predsednik nemačke fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“, uz čiju podršku se organizuje istraživanje.

Diskriminacija na istoku

Preživele žrtve iz istočne i jugoistočne Evrope vratile su se posle Drugog svetskog rata u socijalističke države u kojima je na snazi bilo sovjetsko tumačenje istorije. Slavljeni su partizani, borci pokreta otpora, vojnici Crvene armije… Prinudni radnici, logoraši i ratni zarobljenici bili su „sumnjivi elementi“.

„Često su ih progonili KGB i drugi državni organi. Saslušavani su, ograničavana su im prava i neki su ponovo završili u Gulagu, u sovjetskim logorima. Teško su nalazili posao i bili su žrtve diskriminacije u društvu“, objašnjava istoričarka iz Hamburga Imke Hansen.

Građani Rusije, Ukrajine i Belarusije prolazili su kroz ponižavajuće birokratske procedure, živeli su teško i vodili računa samo o tome da ne budu primećeni. Istoričar Darius Galasinski proučavao je sudbinu dece-prinudnih radnika. „Imamo veoma komplikovanu sliku o iskustvima tih ljudi. S jedne strane, tu je priča o ukradenom detinjstvu, a sa druge, patnje posle rata, jer je društvo odbijalo da se pozabavi njihovim stradanjem“, kaže Galasinski.

Flash-Galerie Zwangsarbeit Ausstellung Jüdisches Museum Berlin

Aušvic 1943.

Problemi ostali i posle promena

Problemi su ostali i nakon raspada istočnog bloka. Za kratko vreme probudio se interes za sudbinu prinudnih radnika, a onda se ponovo izgubio. „Prinudni rad Roma i Jevreja u Zadnjestrovlju dobro je dokumentovan u rumunskim vojnim i civilnim arhivama i u Ukrajini. Ali rumunski istoričari, i ne samo oni, tom temom se nisu bavili“, kaže istoričar iz Bukurešta Viorel Ahim.

Zato se politikolog Klaus Legevi zalaže za otvorenu raspravu. „Evropa može da stekne identitet samo ako se u javnoj raspravi spornim sećanjima bude davao podjednak značaj kao ugovorima o jedinstvenom tržištu i otvorenim granicama“, kaže Legevi.

Autori: Kornelija Rabic / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković