Proširenje EU, budžet – svađa u najavi | Evropa | DW | 17.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Proširenje EU, budžet – svađa u najavi

Samit šefova država i vlada EU u četvrtak i petak mogao bi da bude napetiji nego obično. Previše je otvorenih pitanja oko kojih nema saglasnosti Berlina i Pariza. DW donosi pregled najvažnijih.

Merkel, Makron i Fon der Lajen sreli su se već u sredu u Tuluzu

Merkel, Makron i Fon der Lajen sreli su se već u sredu u Tuluzu

I bez drame oko Bregzita lidere zemalja EU u četvrtak i petak čeka veoma neobičan samit. „To je veoma neobičan samit jer su sva velika pitanja otvorena“, rekao je jedan diplomata za DW. „Jedino je izvesno da samit počinje u četvrtak popodne.“

Emanuel Makron stiže pomalo uvređen jer je Evropski parlament zbog ranijih afera srušio Silvi Gular, Makronovu kandidatkinju za komesarku u Evropskoj komisiji (EK).

Francuski predsednik krivicu pripisuje Ursuli fon der Lajen, doskorašnjoj nemačkoj ministarki odbrane koja će ubuduće voditi EK. Njih dvoje bi trebalo da se sastanu na marginama samita i odluče koji Makronov kandidat bi mogao da dobije podršku evropskih poslanika.

Ali to je možda i manja nevolja za Makrona. Veća je što je prilično usamljen po pitanju proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Prema najavama, kancelarka Angela Merkel će se snažno založiti da se odobri početak pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.

Makron to striktno odbija držeći se formule koju je ponovio i tokom nedavne posete Srbiji – prvo da EU reši svoje probleme, onda možda proširenje.

Zvanični Pariz je bio nepopustljiv i tokom pripremnog ministarskog sastanka pred ovaj samit iako skoro sve ostale članice EU kao i Evropska komisija i parlament smatraju da su ispunjeni uslovi da se sa Albanijom i Severnom Makedonijom otpočnu razgovori.

Koliko novca i kuda sa njim?

Na posletku, možda bi još više svađe moglo da bude o novcu. EU treba da donese novi sedmogodišnji budžet (2021-2027. godine). Nemačka, koja spada u najveće neto platiše u budžet EU, traži da taj budžet ne pređe 1 odsto BDP Evropske unije. Francuska bi da ide do 1,03 odsto, a EK do 1,13 odsto.

Iza tih promila kriju se milijarde evra sa kojima bi Nemci da budu štedljiviji. Nekako valja popuniti rupu u budžetu koja će nastati kada Velika Britanija napusti EU – Berlin predlaže da se malo i stegne kaiš.

Nema saglasnosti ni o tome na šta treba trošiti novce. Francuska ne želi da smanjuje subvencije poljoprivrednicima, što je tradicionalno najveći izdatak iz budžeta EU. Nemačka pak govori o inovacijama, troškovima migracije i ulaganju u budućnost. Ekonomski slabije države ne žele da se umanjuje razvojna pomoć manje razvijenim regionima EU.

Verovatno je da će ta debata samo početi, a da će dogovor pasti tek za godinu dana.

Saglasnost donekle vlada kada je u pitanju invazija Turske na kurdske oblasti u Siriji. Ankara je pozvana da se povuče, ali EU ipak nije izglasala embargo na izvoz oružja Turskoj. Francuski predlog da se razmotre i ekonomske sankcije protiv Turske izgleda nije naišao na podršku.

Takav odnos – osuđujemo ofanzivu, ali ne donosimo konkretne mere – duguje se izbegličkom sporazumu prema kojem EU šalje novac Turskoj, a ova zadržava milione pretežno sirijskih izbeglica.

Diplomate sa kojima je razgovarao DW ne očekuju konkretno proširenje sporazuma, ali se nadaju da će tokom samita postati jasno kako EU namerava dalje da sarađuje sa Turskom po ovom pitanju. Posle pretnji iz Ankare da bi mogli da otkažu dil nedavno je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer hitno posetio Tursku i Grčku.

Evropski lideri bi, kao i obično, trebalo da se raziđu u petak popodne. No možda će se ubrzo ponovo videti. Ukoliko se nešto mrdne oko Bregzita, već do kraja meseca je moguć poseban samit EU kako bi se dogovor zapečatio.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android