Priče na poštanskoj marki

Ariana Noršić za sebe kaže da je dizajnerka po struci i u duši. „Otkad sam se rodila gledam svet drugačijim očima. Uvek sam gledala na stvari i ljude nekako dublje, uvek sam tražila neko skriveno značenje, kreativna rešenja za praktične probleme." U onome što drugi smatraju ružnim Ariana vidi lepotu: „Ja, recimo, obožavam maglu, kiše, nevreme, gromove." 

Uspeh u Hrvatskoj i komšiluku

Radoznalom pogledu nisu promakla ni minijaturna umetnička dela na poštanskim pošiljkama. Još kao malu su je, priča za DW, fascinirala. Pitala se ko ih stvara, pomno ih je proučavala i izdvajala markice koje su joj se posebno svidele. Ova 39-godišnja Samoborčanka s adresom u Zagrebu ne veruje u slučajnosti pa tako ne veruje ni da je puki slučaj bilo to što joj je mnogo godina kasnije u oči upao konkurs koji joj je odredio profesionalni put. Pronašla ga je u novinama.

„Privukao me onako od prve", seća se Ariana svog sudbinskog susreta s javnim konkursom Hrvatske pošte. Odlučila je da se prijavi, ali bez velikih očekivanja: „Bio je to državni konkurs, ja sam još bila studentkinja. Svi su mi govorili: ma to ti je sve samo preko veze... Tako da nisam verovala da ću proći.“ Ali, prošla je.

Pobeda nije Ariani donela samo prvi ozbiljniji posao, nego ju je i ispunila optimizmom i verom da se rad i talenat – bez obzira na sve devijacije u hrvatskom društvu – ipak prepoznaju i cene. Sve ono što je došlo nakon toga je, u njenom slučaju, to potvrdilo. Danas je u njenom portfoliju preko 30 poštanskih maraka koje je dizajnirala za hrvatsku, bosansku i slovenačku poštu.

Za svoje radove je nagrađena i nekom vrstom filatelističkog Oskara, nagradom Premio Internazionale d'Arte Filatelica koju dodjeljuje Olimpijska akademija Vićence i nagradom San Gabriele za najlepšu marku s motivom sakralne umetnosti. Svi ti uspesi doveli su je konačno ovih dana i u Nemačku gde je na predavanjima ljubiteljima filatelije u Bonu i Kelnu predstavila svoje radove.

Udžbenici u malom

Ariani su sve njene marke jednako drage. „Svaka ima svoju priču, za svaku me vezuje neko sećanje. Svaka je na neki način posebna.“ Najteži deo posla u dizajniranju maraka je, kaže, istraživanje. Poštanske marke su, prema njenom mišljenju, pravi mali udžbenici. Najvećim izazovom smatra to što celu jednu priču treba smestiti u tako mali format. A najviše se boji da bi joj se pri tom mogla potkrasti neka materijalna greška: „Moram jako dobro poznavati temu, moram dati tačne informacije, dobiti ih iz pouzdanih izvora, istražiti činjenice, a ne raditi po svojim pretpostavkama.“ Kad je taj deo obavljen, zaključuje sa smeškom, onda je sve ostalo lako.

Ali nije uvek baš lako biti slobodni strelac bez stalnog zaposlenja. „Ponekad jednim poslom zaradite za celu godinu pa ste mirni šest do deset meseci, a ponekad ste bliži onom nesrećniku koji zarađuje minimalac. Nekad je sve što želim malo odmora, a nekad posla nema pa nema." Njena je sreća, kaže, što je proširila delatnost  i na susedne zemlje.

Kaže da nije lako preživeti kao dizajner u Hrvatskoj. Grafičkih dizajnera je previše, tržište je malo i prezasićeno pa je teško naći posao u struci. Svake godine je sve više novopečenih dizajnera koje poslodavci radije uzimaju jer su im jeftiniji, ali i jer ih mogu da ih formiraju po sopstvenoj potrebi. Naša sagovornica je, prema svojim rečima, s 39 godina – prestara za dizajnersko tržište rada. Osim toga, usluge grafičkog dizajna danas nude i školovani i priučeni i samouki dizajneri. „Sve je to super, volim što su ljudi kreativni“, kaže, ali problem je što takvi dizajneri često rade za vrlo mali novac i tako ruše cenu struci.

Reklame su „ispiranje mozga"

„Dizajneri su često narcisi, iako to ne vole da priznaju. Moraju svugde biti viđeni, vole da budu hvaljeni i stalno hitaju na neka događanja kako bi od sebe stvorili hodajuću reklamu.“ Njoj se to ne sviđa. Takav stil života je ne zanima. Ne gleda čak ni televiziju, a dok okreće glavu od načičkanih bilborda uz ulicu kaže: „Reklame su stvorene da bi ljudima ispirale mozak i nagovorile ih da kupe stvari koje im ne trebaju za novce koji nemaju." Sretna je zato što ne mora da dizajnira plakate. Izradu poštanskih maraka smatra edukativnim dizajnom. Zato ga voli i zato mu je već toliko godina verna.