Priznavanje diploma: Srbija i BiH u vrhu liste | Evropa | DW | 23.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Posao u Nemačkoj

Priznavanje diploma: Srbija i BiH u vrhu liste

Sistem priznavanja diploma fakulteta i stručnih škola stečenih van Nemačke prilično je složen. I pored toga, stanovnici zemalja Zapadnog Balkana su u samom vrhu liste podnetih zahteva za priznanje u 2018.

U Nemačkoj je tokom 2018. godine podneto ukupno 50.514 zahteva za priznanje inostranih diploma o stručnoj kvalifikaciji iz inostranstva. Najviše njih iz Sirije – 6.498, na drugom mestu je Bosna i Hercegovina sa 4.392, a na trećem – Srbija sa 3.291 zahtevom. 

Tako na listi prednjače zemlje koje su van Evropske unije. Slede Poljska i Rumunija, potom ponovo zemlja van EU – Filipini, a posle Ukrajine, Albanije i Rusije dolazi desetoplasirana Hrvatska sa 1.251 osobom.

I dalje dug put do vize

Iako nemačko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da je olakšan postupak sticanja boravišne dozvole u Nemačkoj za ljude sa Zapadnog Balkana, procedura oko izdavanja vize i dalje nije kratka. Svaki kandidat svoj zahtev za vizu zajedno sa svim potrebnim dokumentima i potvrdom poslodavca mora da podnese u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji. Dokumenta se potom proveravaju i to može da potraje – bez obzira na to što već gotovo dve godine nije potrebna preliminarna saglasnost nemačke Agencije za rad.

Posebno je kada su u pitanju fakultetske diplome potrebno voditi računa o razlici između „vođenja akademske titule“ i potpunog priznanja diplome. Priznanje diplome podrazumeva da se ona tretira jednako kao diploma nemačkog univerziteta i to nije laka procedura posebno kada je reč o društvenim naukama.

„Vođenje akademske titule“ je, pak, moguće, tako što se pored naziva titule u zagradi obavezno ispisuje ime grada gde je sedište dotičnog univerziteta. To znači da nije potrebno sravnjivanje nivoa akademskog znanja, ali i da nemačka država ne odgovara za kvalitet diplome; na poslodavcima je da odluče hoće li i pod kojim uslovima zaposliti takve stručnjake (npr. ukoliko se radi o lekarima.

Pravila za starije od 45 godina

Prema stručnjaku Nemačkog instituta za privredu, Vida Gajs-Tenea, najveći broj došljaka sa Balkana ima srednje kvalifikacije, dakle nema diplomu visoke škole, već je uglavnom reč o diplomama neke zanatske škole.

Važno je i dobro poznavanje nemačkog jezika: u nekim oblastima je dovoljno znati osnove jezika, za zapošljavanje je potreban nivo B1, a za mesto u obrazovanju B2.

-pročitajte još: Iskustvo jedne crnogorske lekarke u Nemačkoj

Stariji od 45 godina će još u svojoj domovini morati da dokažu da su dovoljno uplaćivali u penzijsko osiguranje. To je jedna mogućnost. Druga je da na novom radnom mestu u Nemačkoj zarađuju najmanje 3.600 evra bruto. Pozadina ove mere je da se zbog novog zakona o useljavanju ne desi da stariji od 45 godina dolaze u Nemačku i već posle nekoliko godina padnu na teret nemačkog socijalnog sistema. 

Ako razmišljate o poslu u Nemačkoj, neke informacije možete pronaći OVDE.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

WWW Linkovi