Privremeni rad – đavolji posao
1. maj 2012.
Kratki ugovori, nikakva sigurnost, manje zarade, odsustvo prava na odmor i slobodan dan – to su sve mane privremenog rada ili rada na određeno vreme. Od sredine 2003. do sredine 2007. godine broj privremenih radnika u Nemačkoj se više nego udvostručio.
Socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder bio je taj koji je pojednostavio zapošljavanje radnika na određeno vreme. Ideja je bila da se kompanijama olakša zapošljavanje radnika na određeno kako bi oni lakše mogli da dođu do dobrih poslova. Istovremeno, rad na određeno vreme predstavljao je mogućnost za nezaposlene da nađu regularan posao.
„Rad na određeno postao je važan instrument za tržište rada. Takav način zapošljavanja se poslednjih godina udvostručio. Danas milion ljudi radi na određeno. Naša istraživanja pokazuju da 30 odsto radnika posle takvog zaposlenja uspevaju da nađu stalan posao“, kaže Marsel Speker, portparol Udruženja za privremeni rad.
Stalni posao nađe 30 odsto ili 7 odsto?
Međutim, drugačije tvrdi Florijan Lemer sa Instituta za tržište rada i zapošljavanje: „To je zaista funkcionisalo. Rad na određeno vreme pomogao je nezaposlenima. Vidljivo je, međutim, da efekat takvog rada nije baš veliki. Samo mali broj radnika je preko rada na određeno vreme uspeo da nađe stalan posao“, kaže Lemer. On i njegove kolege iz Nirnberga ukazuju da je samo sedam odsto radnika posle privremenog rada našlo stalno radno mesto.
„Moguće je da 30 odsto privremenih radnika nađu posao van branše. Ali onda se ne radi o održivoj zaposlenosti. Mi smo zabrinuti kada je u pitanju stabilnost. Dakle, ako uzmete u obzir stabilnost, i, kao što je slučaj kod nas, analizirate stvarne probleme dugoročno nezaposlenih, onda su vrednosti naravno mnogo manje, i tako dolazimo do sedam procenata“, objašnjava Lemer.
Od jednakosti nema ništa
Dakle, čak i ako zaista jedna trećina radnika na određeno u Nemačkoj nađe stalan posao, postavlja se pitanje šta je sa preostale dve trećine? Eskpert Aleksandar Hercog Štajn zaključuje: „U sindikatima vlada sumnja. To će biti jasno iz proglasa 1. maja. Od namere da se ravnopravnost te dve vrste radnika ugradi i u zakon – nema ništa.“
Autori: Rolf Venkel / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević