Privatni dugovi pritiskaju evrozonu | Evropa | DW | 13.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Privatni dugovi pritiskaju evrozonu

Od pre tri godine, evrozona se bori protiv dužničke krize svojih država. Pri tome su države ali i mnoga domaćinstva, živeli preko svojih mogućnosti. Za to je kriv i evro

888,88 Euro in Scheinen und Münzen, aufgenommen am Donnerstag (08.11.2007) in Leipzig. Von jedem Geldstück und -schein ein Exemplar der Europäischen Währung ergeben 888,88 Euro. Der Euro wurde in Deutschland und anderen Ländern der Europäischen Union am 01.01.2002 eingeführt. Foto: Peter Endig +++(c) dpa - Report+++

Schulden Haushalt Steuern Währung Konjunktur Euro

Irene Gonzales živi u Madridu. Pre 12 godina je - kao i milioni njenih sugrađana pre i posle nje - kupila stan u vlasništvu po previsokoj ceni i sa premalo sopstvenog kapitala. Ali, kamate su bile tako povoljne, a država je povoljnim porezima potpomagala konkurentnost na tržištu nekretnina. U međuvremenu je vrednost trosobnog stana drastično pala, a Irene zarađuje manje nego ranije.

U trenutku kada dugovi postanu veći od prihoda, dolazi do bankrota. Irene je odavno u toj situaciji. Više ne može da plati kamate i otplaćuje kredit. Ako bi prodala stan, za njega bi dobila manje novca nego što joj je potrebno da otplati dugove. To znači da joj preti prinudno iseljenje. "Moj osmogodišnji sin se boji da će ostati bez svojih igračaka. Toliko se boji da se razboleo", rekla je Irene reporteru Dojče velea.

Više privatnih nego državnih dugova

The Bankia headquarters building is seen in Madrid, May 10, 2012. Hoping to put an end to a four-year banking crisis, Spain's government effectively took over Bankia SA, one of the country's biggest banks, late on Wednesday after days of market anxiety over the lender's viability. The centre-right government of Prime Minister Mariano Rajoy told Spaniards the banking sector was safe and said more measures to strengthen ailing lenders would come on Friday after a February banking reform proved insufficient. REUTERS/Paul Hanna (SPAIN - Tags: BUSINESS POLITICS)

Španska „Bankia”, nastala udruživanjem sedam ugroženih štednih banaka, zabeležila je rekordan gubitak od 19,2 milijarde evra u 2012.

Pretnja prinudnim iseljenjem je ono što joj je zajedničko sa stotinama hiljada drugih domaćinstava u Španiji. Ta zemlja duguje 2,5 biliona evra. Više od 70 odsto te sume čine privatni dugovi. Pri tome Španija nije usamljen slučaj. Dok državni dugovi zemalja evrozone čine oko 90 odsto bruto društvenog proizvoda, privatni dugovi su tri puta veći od BDP tih zemalja.

No, tim brojkama treba pristupati oprezno, upozorava Klement Fist, predsednik Centra za evropska ekonomska istraživanja: "postoji mnogo dugova koji su ostali unutar privatnog sektora, što znači da tu privatnici jedni drugima duguju novac - dugovanja jednih su potraživanja drugih."

Dugovi privatnih domaćinstava postaju dugovi banaka

Irene Gonzales je pozajmila novac od jedne banke. To znači da su njeni dugovi istovremeno potraživanja te banke. Ali, pošto je Irene postala insolventna, banka ne može da naplati svoje potraživanje i u jednom trenutku će morati da ga otpiše. Ako i mnogi drugi ljudi nisu u stanju da otplate svoje kredite, banka ima ozbiljan problem.

Clemens Fuest lächelt am 27.01.2012 in die Kamera. Der 43-Jährige Professor an der Universität Oxford, England, wird neuer Präsident des Zentrums für Europäische Wirtschaftsforschung (ZEW) in Mannheim. Foto: ZEW dpa (zu dpa «Clemens Fuest wird neuer ZEW-Präsident» vom 27.01.2012 / Verwendung nur zu redaktionellen Zwecken) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Klemens Fist

Čitav bankarski sektor u Španiji se zlopati zbog toga što je pukao balon na tržištu nekretnina. Madrid je prošle godine dobio od fonda za spas evra ESM 40 milijardi evra da sanira posrnule banke. Jemstvo za taj novac je preuzela država. To znači: ako se banke ispostave kao bure bez dna, Španiju će zadesiti ista sudbina kao i Irsku. Nekadašnji keltski tigar je morao da spasava banke sa 70 milijardi evra, pa je potom i sam dospeo pod finansijski štit.

Dugovi banaka postaju dugovi države

To znači da nije lako povući jasnu granicu između privatnih i državnih dugova. Za obe vrste duga važi načelo da nisu loši sami po sebi. "Bez zaduživanja, preduzeća ne mogu da investiraju. To znači da su dugovi i uzimanje kredita temelj našeg blagostanja", kaže stručnjak za ekonomiju Fist. Problem se javlja kada dugovi više nisu u relaciji sa primanjima i sposobnostima ljudi, smatra Hano Bek, profesor ekonomije na Visokoj školi u Pforchajmu. A baš je to slučaj u nekim zemljama evrozone. Takvoj situaciji je doprineo i evro, koji je promenio pogled investitora na te zemlje, kaže Fist, i dodaje: "Nije bilo više rizika od pada vrednosti valute, i zato se povećala spremnost za investiranje, a ljudi su reagovali na pad kamata tako što su se više zaduživali."

Ekscesni dugovi nisu samo specifičan problem juga Evrope. U Holandiji dugovi privatnih domaćinstava iznose 250 odsto raspoloživih primanja. I u Nemačkoj se stvaraju klice balona na tržištu nekretnina, jer je za mnoge atraktivnije da uzimaju kredite za takozvano "betonsko zlato" nego da štede novac.

Preraspodela na teret štediša

Prof. Hanno Beck. Er lehrt an der Hochschule Pforzheim.

Hano Bek

Evropska centralna banka će još neko vreme zadržati politiku niskih kamata, kao što je to upravo najavio predsednik te institucije Mario Dragi. Štediše ne dobijaju kamate, jer, banke gotovo besplatno mogu da dobijaju novac centralne banke. Kada inflacija postane veća od kamate na štednju, stručnjaci govore o finansijskoj represiji. Dolazi do preraspodele u korist dužnika.

I tu smo već kod rešenja dužničkog problema. Pošto svaki paket spasa vodi u situaciju u kojoj se sve više privatnih dugova pretvara u državne dugove, države će pre ili kasnije posegnuti za svojim omiljenim sredstvom protiv dugova: inflacijom. Za Hana Beka ona je neka vrsta poreza koja je vrlo nefer, jer pogađa "pre svega građane koji ne mogu da se obezbede materijalnim dobrima, znači, ljude sa niskim primanjima." Inflacija je u suštini porez na držanje gotovine: "Smatram da je ona veoma nedemokratski porez, jer je nečujna i o njoj ne može da se glasa", kaže Hano Bek za Dojče vele.

Inflacija i otpis dugova

Da bi se vratili dugovi, političari bi trebalo da povećaju porez, smatra Bek. "To bi bilo najpoštenije i najotvorenije rešenje, ali upravo to je rešenje koje političari najmanje vole."

Ni monetarna unija neće moći da izbegne otpis dugova: "Kada se radi o Grčkoj, a verovatno i o Španiji i Portugaliji, te zemlje više ne mogu da vraćaju svoje dugove."

To znači da neće samo Irene Gonzales morati da prijavi privatni bankrot, već će i njena država morati da porazgovara sa svojim poveriocima.

Autori: Žan Danhong / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama