„Pristali smo da budemo minimum“
8. septembar 2018.
DW: Šta je jednog američkog profesora, koji je mogao da živi komotno u SAD, motivisalo da se vrati u BiH iz koje građani svakodnevno odlaze?
Mirsad Hadžikadić: Sve verske svete knjige, mnogi pametni ljudi i mnoge poslovice kažu: Čovek ima samo ono što da drugom i što ostavi iza sebe. Čovek nikada ne može imati sve. Mislim da je za ispunjen život potreban cilj koji je veći od samog čoveka. U ovom slučaju to smatram domovinom BiH, da je njoj dobro i da joj bude bolje. Funkcija za koju sam se kandidovao nije došla od mene. Kolege i prijatelji iz Sarajeva su me pozvali i rekli: „Mirsade, razmisli o kandidaturi za člana Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda.“ Razgovarao sam s ljudima i oni su rekli da BiH trebaju sveži ljudi i nove ideje.
Više puta ste istakli da želite reformisanu BiH, državu građana bez mržnje i korupcije. Da li je jedna takva BiH moguća?
Mislim da BiH nedostaju mnoge stvari. Ne znam da smo mi ikada imali Bosanskohercegovački nacionalni program. Pod tim mislim sledeće: 1844. godine je Srbija počela putem Načertanija sa svojim programom u kojem se navodi: gde god se nalazi pravoslavac na ovim područjima, to je Srbin. Hrvatski nacionalni program je usledio nakon toga. Mi u BiH nikada nismo kreirali svoj nacionalni program. Zamišljam BiH kao državu u kojoj živi jedna nacija: bosanskohercegovačka.
Iako smo različiti kakvi jesmo, svojim verama i kulturama, mi smo jedno biće, pripadnici jednog naroda koji zaslužuje državu, a to je BiH. To je država u kojoj svako ima pravo da bude šta hoće, sve dok to pravo ne uzurpira pravo drugih. Želim da to bude država prava u kojoj će se ljudi zajedno dogovoriti kakvu ekonomiju žele, kakve socijalne programe žele, kako žele da regulišu tržište.
Mislim da je u BiH apatija ogromna. Kada ljudi kažu da se ništa ne može uraditi, faktički nastoje da opravdaju sebe što ništa ne rade. Ja kažem da oni koji nisu glasali i koji se ne uključe u političke procese, nemaju pravo da kritikuju ili da traže nešto jer nisu uradili ono osnovno, a to je glasati. Zbog toga je moj poziv svim građanima da urade ono što mogu: očistite smeće ispred svoje kuće, a onda se žalite na suseda.
Mislim da BiH ima resurse, ima ljude koji mogu da je naprave jednom od najboljih država sveta. Geopolitička lokacija je izvanredna, ali smo se mi za poslednjih 25 godina pretvorili u zavisnike. Mi zavisimo od stranaka da nam daju posao. Mi smo pristali da budemo minimum minimuma samo da imamo mrvicu egzistencije.
Govorite o doprinosu svakog pojedinca zajednici. Svedoci smo da nakon rata imamo ljude koji BiH ne smatraju svojom zajednicom nego čeznu za Hrvatskom ili Srbijom i te države smatraju svojim. Kako Vaše želje objasniti u Hercegovini i vašoj Banjaluci?
Biće teško, ali mi na ovo ne možemo gledati sa pozicije današnjeg dana i poslednjih 25. godina. Kao što sam rekao Načertanije je bilo 1844. godine. Trebalo je preko sto godina da dođe do ovog statusa koji imamo. Prema tome, kod nas se to neće desiti preko noći. Ali sam ubeđen da u Republici Srpskoj među srpskim narodom i u zapadnoj Hercegovini među hrvatskim narodom, među bosanskim Hrvatima i bosanskim Srbima, ima ljudi koji se prvenstveno smatraju Bosancima i Hercegovcima, a onda Srbima i Hrvatima. Mislim da takvi ljudi danas nemaju platformu, a žele da je imaju.
Isto tako mislim da svi ljudi u BiH razumeju snagu ekonomije, razumeju da im u dobroj državi može biti bolje i da će i njima biti bolje ako BiH naprave ekonomski jakom zemljom. Jaku i bogatu državu niko ne ruši. Ljudi ruše onu državu koja ne zna šta je, koja je siromašna, i onda nacionalizam krene jer nema ničeg drugog za šta će se ljudi uhvatiti.
Na koji način će te se Vi, ako postane član Predsjedništva BiH, zalagati za pomirenje i suočavanje s prošlošću?
Imam taj američki entuzijazam i volju da se uradi ono što treba. Nama je otežavajuća okolnost što imamo dva suseda, Srbiju i Hrvatsku, gde je i danas na vlasti nacionalizam kao što je bio i ranije. Nacionalizam koji stalno potpiruje vatre mržnje unutar BiH. Mi treba da se borimo ne samo protiv nacionalizma unutra, nego i protiv nacionalizma u susednim državama. Moramo doći do snažne BiH. Danas na vlasti imamo tri stranke koje su spremne da podele BiH.
Države koje su učestvovale u strahotama u BiH kad-tad moraju proći kroz katarzu i reći: „Oprostite.“ Međutim, boje se finansijskih posledica. Nacionalisti na vlasti se takođe boje jer će na kraju i oni morati da plate cenu. Građani tih država snose odgovornost za to što dozvoljavaju da budu manipulisani medijima i izjavama političara koji su uzrok najgoreg stanja, pre svega za svoje narode, a onda i za ostale.
Skoro sve političke stranke u BiH ističu želju da se BiH pridruži EU i NATO. Na koji način to ubrzati?
Mislim da moramo uticati na EU da promeni stav. EU ima stav koji nije konstruktivan. Ona kaže „vi morate ispuniti sve uslove za učlanjenje“, a sa druge strane kaže „vi se morate interno dogovoriti“ iako su dali sve mehanizme separatistima. Mi moramo razgovarati i sa Zagrebom i sa Beogradom. Moramo naučiti ekonomsku igru i pokazati koliko je u njihovom interesu da se desi taj proces. Isto tako je važno ući u NATO, možda čak i važniji od ulaska u EU.
Znam da postoje problemi, znam da Republika Srpska kaže: „Sve dok ne uđe Srbija, ne možemo ni mi.“ To je po meni pitanje suverenosti BiH. BiH je nezavisna država. Po meni izjava čoveka koji kaže: „Ne može BiH ući u EU dok Srbija ne uđe. Ne možemo mi priznati Kosovo dok se nešto ne desi“ faktički treba da se interpretira kao napad na suverenitet BiH i protiv te osobe se mora podneti tužba instancama pravnog sistema.
*Doktor Mirsad Hadžikadić, 1955, je rođen u Banjaluci. Osnivač je i predsednik Savetodavnog veća za Bosnu i Hercegovinu u Vašingtonu i Bosanskohercegovačko-američke akademije nauka i umjetnosti. Trenutno obnaša funkciju izvršnog direktora programa iz oblasti Analitike na koledžima Univerziteta Severne Karoline. Kandidat je za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.