Primite izbeglicu u svoj dom | Evropa | DW | 30.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Primite izbeglicu u svoj dom

Mnoge nemačke opštine su preopterećene zbog sve većeg broja izbeglica. Nemački političar Martin Pacelt se zalaže da se potražiocima azila ponudi privatni smeštaj. Taj predlog su mnogi već sproveli u delo.

Das Wohnhaus von Hans-Jürgen Bennecke

Kuća Hansa Jirgena Benekea koji je primio porodicu sa Kavkaza

Dete, otac i trudna majka živeli su u sobi od deset kvadrata. Kupatilo i kuhinju su koristili sa još 20 drugih ljudi. I to nakon što su pobegli sa severnog Kavkaza, i dok se bližilo rođenje drugog deteta. „Od toga mi se digla kosa na glavi“ kaže Hans-Jirgen Beneke. Ovaj Nemac je zbog toga odlučio da toj porodici ponudi smeštaj u svom domu. Razgovarao je sa lokalnim vlastima, potpisao ugovor o iznajmljivanju stana i porodica se uselila u kuću ovog 70-godišnjaka.

Sa njim su ostali sedam meseci. „Bilo je sjajno“, kaže Beneke: „Bilo je to vreme koje me je kulturno gledano veoma obogatilo.“ On nema porodicu, i već četiri godine pomaže izbeglicama u blizini Lineburga. „Posebno ljudima koji žive sami preporučujem da pruže smeštaj potražiocima azila, jer od toga profitiraju obe srane.“ Tako je otac porodice iz Kavkaza odmenjivao svog domaćina kod fizičkih poslova, a Beneke je sa njima odlazio u državne institucije i pomagao im kod učenja nemačkog.

Nakon više meseci, porodica je teška srca odlučila da se ipak vrati u svoju domovinu. „U jednom trenutku su uvideli da bi im trebalo mnogo vremena da vode normalan život u Nemačkoj, zbog svih prepreka koje im ovde stoje na putu“, kaže Beneke.

Deca najugroženija

Martin Patzelt

Martin Patzelt

I član nemačkog parlamenta iz stranke CDU Martin Pacelt više puta je ponudio smeštaj ugroženim ljudima u svojoj kući. Sada ovaj političar u otvorenom pismu poziva ljude da razmisle udomljavanju izbeglica u njihovim privatnim kućama i stanovima. U svom apelu, Pacelt podvlači da su uslovi za žene u izbegličkim centrima posebno loši, a za decu gotovo nepodnošljivi.

Ovaj poziv je mnoge iznenadio kao iznenađenje, jer u pokraijnama kojima vladaju konzervativci iz Paceltove partije, izbeglice po pravilu dospevaju u zajednički smeštaj. U Nemačkoj svaka savezna pokraijna ima pravo da sama odluči gde i kako će zbrinuti izbeglice. U Rajnland-pfalcu odvojeno prebivalište ima 92 odsto potražilaca azila. Istovremeno, u Saksoniji je to slučaj sa samo 29 odsto ljudi, dok ostatak stanuje po izbegličkim centrima. Ti domovi za izbeglice su često van gradova i loše opremljeni.

Šatori – simbol katastrofe

Pojedine pokraijne, kao što je Severna Rajna-Vestfalija, potražiocima azila uopšte ne nude mogućnost da žive u privatnom stanu. To je dozvoljeno samo u izuzetnim slučajevima i jedino ako je vlasnik stana u srodstvu sa izbeglicama.

Pri tome bi upravo za velike i ekonomski slabe zajednice kao što je grad Duizburg, od velike pomoći bilo da se potražioci azila smeste i privatno. Jer, broj izbeglica raste. Duizburg je trenutno u središtu pažnje medija jer je ponudio šatore za smeštaj, što je izazvalo žestoke kritike.

Migranten Asylbewerber Flüchtlinge Zeltstadt Ruhrgebiet Duisburg

Šatorsko naselje za izbeglice u Diuzburgu je spremno

„Šatori simbolizuju katastrofe. Signal koji bi poslala ta šatorska naselja je neprihvatljiv“, kaže prvi čovek udruženja Pro Azil, Ginter Burkhart. Doduše, zbog negodovanja javnosti, Duizburg još nikoga nije uselio u šatore. Ipak, ovaj potez pokazuje da su mnoge opštine prinuđene da razmisle o alternativnom smeštaju. U tom kontekstu, apel poslanika Pacelta ne može se ignorisati, kaže Burkhart. Istovremeno: “Pro Azil se zalaže da se gradovi i pokrajine zajednički pobrinu za povoljnije stanove.” Do sada je taj sistem, kaže on, služio da se zastraše azilanti, a ne da se uključe u društvo.

“Moraju da se prave kompromisi”

Jirgen Nojvirt živi u studentskom stanu za tri osobe na jugu Nemačke. Njegova sustanarka nije u gradu zbog letnjeg raspusta, pa je prepustila svoju sobu izbeglici iz Irana. „Njemu se smučio život u izbegličkom centru“, objašnjava Nojvirt. Prijatelji ovog Iranca žive u gradu, a on bi do doma za izbeglice morao da putuje 45 minuta vozom, što nije ni jeftino, pogotovo za osobu u takvoj situaciji.

Nojvirt kaže da mu odgovara zajednički život sa Irancem. Ali uvek su neophodni kompromisi, trvdi Jirgen. Jer deljenje stana sa bilo kim, bilo da su izbeglice ili ne, ima sopstvena pravila: „Morate prosto da znate u šta se upuštate“, kaže Nojvirt. On pozdravlja predlog člana Bundestaga Pacelta, iako se boji da će većina ljudi primiti izbeglice u svoje stanove samo iz ekonomskih interesa.

U intervjuu sa Tagescajtungom, Pacelt je najavio da će razgovarati o svom predlogu sa kolegama u parlamentu. Antonija Krojl iz Saveta za izbeglice Severne Rajne-Vestfalije nada se da će Pacelt uspešno predstaviti svoju zamisao: „Često dobijam pozive od ljudi koji žele da nekoga smeste u svom stanu. Veoma je tužno kada moram da im kažem da to u našoj pokraijini nije moguće.“

Reklama