Prestupnici u penzionerskom dobu

Diskretan pogled preko ramena, vešt pokret ruke, i nešto je već nestalo u džepu mantila. Sitne krađe su oduvek bile disciplina adolescenata, često samo test hrabrosti iz dosade. Ali društvo se menja, a s njim i kriminalno ponašanje stanovništva. Kako raste broj osoba starije životne dobi u Nemačkoj, rastu i problemi koje stariji od 60 godina imaju sa zakonom. „U nadolazećim godinama imaćemo sve više starijih prestupnika“, predviđa Oliver Malkov, predsednik sindikata policije.

Policija mora da razvije strategiju kako da izađe na kraj s počiniocima. „Pre svega treba da edukujemo službenike kako bi mogli da se suoče s osobama starije životne dobi“, kaže Malkov. Problema bi moglo biti na primer s ljudima koji pate od demencije, koji nisu svesni da su nešto pogrešno učinili. „Za takve slučajeve su nam potrebni i socijalni radnici, slično kao kod mladih“, nastavlja Malkov. Drugi korak je razrada mreže kontakt-osoba koje treba pozvati kada njihov, recimo otac ili deda upadne u probleme. „Mnogi od njih su jednostavno samo usamljeni i krađama žele da skrenu pažnju na sebe“, kaže predsednik sindikata policije.

Kradu zbog nemaštine

Broj prestupnika starijih od 60 godina povećava se širom zemlje. U protekloj godini Savezni ured za kriminalistiku registrovao je više od 150.000 osumnjičenih u toj starosnoj grupi. Delimično je to povezano i s razvojem demografske slike stanovništva. Mnogima od njih to su prvi prestupi u životu. Svaki deseti stariji počinitelj je uhvaćen u krađi. „U vremenima sa sve manjim penzijama, mnogi se dovijaju kako da spoje kraj sa krajem“, priča nam Malkov. Svaki četvrti požar izazvan nepažnjom delo je penzionera. „Često zaborave da su šporet ili električno ćebe ostali uključeni“, kaže naš sagovornik.

Kako god okreneš, Nemačkoj treba posebni zakon za starije prestupnike, uveren je Andre Šuc, predsednik Saveza kriminalističkih inspektora. „Moramo prilagoditi zakone društvenim promenama“, kaže on za DW. Krivični zakon ne bi trebalo samo da kazni starije osobe nego i da ih zaštititi. „Prevarante bi trebalo teže kazniti, zbog onih osoba starije životne dobi koje su zbog srama što su nasele nekad čak počinile i samoubistvo. Ako ništa ne preduzmemo, u sledećih 20 godina ćemo imati velike probleme“, kaže Šuc.

Čemu panika?

Poseban zakon za penzionere? Nema potrebe, kaže Frider Dinkel, kriminolog sa Univerziteta Grajfsvald. „Stopa kriminala kod starijih osoba još je uvek niska u odnosu na veličinu te starosne grupe“, tvrdi Dinkel. Čak i siromaštvo u starosti on doživljava drugačije nego sindikat policije i ne vidi ga kao razlog povećanja kriminala. „Studije pokazuju da su to pojedinačni slučajevi“, objašnjava Dinkel.

U svakom slučaju kod osoba starije životne dobi reč je uglavnom o sitnim prestupima, a manje o ozbiljnom nasilju. Veliki slučajevi su zapravo toliko retki da obavezno dospevaju na naslovne strane, poput priče o bandi koja je posle 1999. u serija pljačaka ukrala preko milion evra – a svi su bili starosti između 63 i 74 godina. Ali Crnih ovaca ima svugde, pa Dinkel smatra da policiji ne treba posebna obuka za postupanje prema starim delikventima. „Oni samo moraju da nauče da rešavaju socijalne probleme i da ne izlažu ruglu starije.“

autori: Kristijan Ignjaci / Nikolina Tomasović
Odg. urednik: Nemanja Rujević