Prestonice kulture na listi čekanja

Novi Sad je šaren, glasan i raznolik. U drugom po veličini gradu Srbije žive Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Rumuni, Crnogorci, Romi i druge etničke grupe. Kulturni život pulsira. U 19. veku Novi Sad je bio centar srpske kulture i glavni centar trgovine i proizvodnje. Zato ga zovu „Srpska Atina“. Novi Sad će 2022. biti kulturna prestonica Evrope.

Pred ovim satom se stoji malo duže dok se ne utvrdi koliko je sati: jer mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate – dakle obrnuto. Zbog toga ga zovu „pijani sat“. Poklon nadvojvotkinje i austrougarske carice Marije Terezije, od sredine 18. veka (oko 1750.) zbunjuje posetioce Petrovaradinske tvrđave.

Petrovaradinska tvrđava nalazi se na brdu iznad Dunava i jedno je od najvažnijih kulturno-istorijskih znamenitosti Srbije. Jedna je od najvećih i najbolje očuvanih evropskih tvrđava. Jedinstveni su njeni podzemni prolazi, dugi šesnaest kilometara. Od 2001. unutar njenih zidina, svake godine se održava jedan od najvećih muzičkih festivala jugoistočne Evrope - EXIT.

Jedna od najpoznatijih Novosađanki je Mileva Marić. Bila je prva Srpkinja i jedna od prvih žena u svetu koja je studirala i završila matematiku i fiziku. 1903. se udala za kolegu sa fakulteta Albreta Ajnštajna – protivno želji majke. Jedanaest godina kasnije brak se raspao. O njenom doprinisu u stvaranju teorije relativnosti do danas postoje brojni mitovi.

U Novom Sadu, na keju koji danas nosi ime Kej žrtava racije, fašistički okupator je u takozvanoj „januarskoj raciji“ od 21. do 23. januara 1942. izvršio masovno streljanje više od hiljadu nedužnih građana Novog Sada. Na tom mestu podignuta je bronzana kompozicija „Porodica“, visoka 4 m, posvećena žrtvama palim u Drugom svetskom ratu. Preko puta Dunava vidi se Petrovaradin.

Dok Novi Sad nosi nadimak „Srpska Atina“, Temišvar je poznat kao „Mali Beč“. Grad na zapadu Rumunije u Banatu, dugo vremena je bio deo Austrougarske. Brojne renovirane stare zgrade podsećaju na to istorijsko razdoblje. Sa svojom raskoši i raznolikosti taj grad je vizit karta Rumunije. Temišvar će 2023. biti kulturna prestonica.

Revolucija protiv kumunističkog režima krajem osamdesetih godina krenula je iz ovog grada. Tu su organizovane brojne demonstracije, od kojih su se neke krvavo završile. Na Trgu opere ubijeno je više demonstranata, među njima je bilo i dece i mladih. Protesti su se brzo proširili i doveli do pada kumunističkog režima u Rumuniji.

Jedan od simbola grada je Saborna crkva posvećana Svetim trima jerarsima. Prilično je netipična za pravoslavnu crkvu – sa tornjevima, umesto tipičnim kupolama. Ali nije samo to neobično – da bi bila izgrađena, u močvarnu zemlju je najpre trebalo zabiti hiljadu betonskih stubova. Od 1940. ona privlači brojne turiste.

Temišvar je jedan od prvih evropskih gradova koji je dobio električno ulično osvetljenje. Na gradske ulice svetlost je stigla 12. novembra 1884. Danas se ovaj grad po mnogo čemu razlikuje od ostatke Rumunije – privreda cveta, nezaposlenost je manja nego u drugim delovima zemlje. Tu su se nastanile mnoge međunarodne kompanije, prvenstveno nemačke.

Treći grad koji je 2021. trebalo da ponese titulu Evropske prestonice kulture je grčka Elefsina. Ime je dobila po Eleusinskim misterijama u čast grčkih boginja Demetre i Persefone. Misterije su bile specijalne ceremonije na kojima su mogle da učestvuju samo odabrane ličnosti. Time je Eleusina, danas Elefsina, bila jedno od najznačajnijih antičkih kultnih mesta.

Stara industrijska luka spada među glavne znamenitosti grada. Ali ona već godinama nema industrijsku namenu, već služi kao groblje za brodove. Decenijama ovde trune oko trideset brodova i čamaca. Prošle godine grad je počeo da sklanja i odlaže olupine – priprema za važnu kulturnu godinu.

Elefsinu je teško pogodila finansijska i ekonomska kriza u Grčkoj. Fabrike su morale da se zatvaraju, stopa nezaposlenosti je visoka. Međutim, grad bi sada trebalo da zablista novim sjajem. Ulepšavaju se parkovi, renoviraju zgrade – na početku godine kulture grad želi da se predstavi moderno. Elefsina će 2023. biti Evropska prestonica kulture.