Prepreke za paket pomoći Grčkoj

Poslanici nemačkog Bundestaga u ponedeljak (27.2) će glasati o drugom paketu pomoći Grčkoj. Pri tom nije reč o glasanju o zakonu, već isključivo o odlučnosti. Time bi se istakla spremnost za usvajanje spasilačkog paketa. Tačan iznos potrebnih kredita za Grčku za vremenski period od tri godine još uvek ne može tačno da se utvrdi, naglasio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble u jednom dokumentu upućenom Bundestagu. Međunarodni monetarni fond (MMF) još uvek nije potvrdio svoje učešče u 130 milijardi evra vrednom paketu pomoći. Kako je objasnila direktorka MMF-a Kristine Lagard to će se znati tek kad bude jasno koliko će biti učešće privatnih poverilaca.

MMF čeka na rezultat otpisa duga

Prema planovima ministara finansija 17 evro-zemalja oprost duga bi Grčkoj pomogao sa oko 100 milijardi evra. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos dao je do 12. marta rok bankama, osiguranjima i Hedž fondovima da na odgovarajući način zamene grčke državne obveznice. Ukoliko otpis duga bude uspešan, MMF će biti spreman da na sebe preuzme 10 odsto od ukupne vrednosti paketa pomoći, dakle 13 milijardi evra. Upravni odbor MMF-a o tome će najverovatnije sredinom marta da donese odluku. Kod prvog paketa učešće MMF-a je iznosilo 30 procenata. Sjedinjene Američke Države kao glavni akcionar MMF-a sada su veoma skeptične prema akcijama Evropljana i zahtevaju više sredstava iz Evrope za spas evra.

Više parlamenata mora da odluči

Nemačko glasanje za usvajanje novog paketa pomoći jeste od presudnog značaja, jer doprinos Nemačke u Evropskom finasijskom zaštitnom mehanizmu (EFSF) je najveći i ona snosi najveći rizik u slučaju da akcija ne uspe.

Francuski parlament je podržao usvajanje novog paketa pomoći, kao i mnogo manja Estonija, čiji doprinos EFSF-u iznosi 0,27 odsto. Italijanski parlament još uve nije glasao, a kritično bi moglo da bude sa Holandijom gde postoji uzdržanost prema političkom kursu za pomoć Grčkoj i datum glasanja još uvek nije određen. Moguće je da se čeka na rezultat planiranih parlamentarnih izbora u Grčkoj.

Skeptičan je i parlament u Finskoj. Ministar te zemlje za evropska pitanja Aleksandar Štub u govoru održanom u Briselu je izjavio da su Finci zbunjeni po pitanju grčke dužničke krize, jer su, kako je rekao, do sada očekivali fer pravila igre i verovali u evropske principe. Detalji o glasanju u Finskoj takođe nisu poznati, a o novom paketu pomoći Grčkoj trebalo bi da glasaju i parlamenti Slovačke, Kipra, Malte i Portugala. Odluke parlamenata preostalih zemalja evro-zone pravno gledano nisu neophodne.

Strožije kontrole Grčke

Za dobijanje drugog paketa pomoći Grčka se obavezuje na nove mere štednje i dozvoljava veći nadzor njene budžetske politike. Grčka ministarstva od sada će stalno kontrolisati stručnjaci Evropske komisije, potvrdio je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren. Brisel takođe želi da pomogne izgradnju efikasne poreske uprave. Biće otvoren i jedan poseban račun kako kreditna pomoć iz Evrope ne bi završavala u budžetu vlade u Atini. To odricanje Grčke od državnog suvereniteta vezano za budžetsku politiku, stručnjak za evropska pitanja Guntram Volf smatra veoma opasnim: „Političko-strateški gledano to je veoma rizično. Grci to sada tolerišu jer su priterani uza zid. U budućnosti to može da se promeni, recimo posle parlamentarnih izbora u aprilu. Tada bi čitav paket pomoći mogao da bude doveden u pitanje jer bi taj poseban konto mogao da bude viđen kao nedemokratski.“

Autori: Bernd Rigert / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović