Preminula političarka CDU Rita Zismut

Političarka CDU Rita Zismut — predsednica Bundestaga od 1988. do 1998. godine i ministarka u kabinetu kancelara Helmuta Kola tokom osamdesetih — umrla je u 89 -oj godini. To je saopštila sadašnja predsednica Bundestaga Julija Klekner, koja je Zismut opisala kao „jednu od najznačajnijih političarki Savezne Republike Nemačke".

Klekner je istakla da je Zismut svojom energijom i upornošću inspirisala brojne ljude u Nemačkoj i da je godinama, „na čelu parlamenta", učestvovala u oblikovanju procesa nemačkog ujedinjenja.

Slično se izrazio i nemački kancelar Fridrih Merc, koji ju je u saopštenju nazvao borcem za ravnopravnost. „Za moderno i otvoreno društvo borila se na uzoran način i postavila merila tolerancije i otvorenosti prema svetu. Ova zemlja joj mnogo duguje", rekao je Merc.

Akademska karijera pa politika

Rođena je 17. februara 1937. godine u Vupertalu, u akademskoj porodici. Sa samo 34 godine postala je univerzitetska profesorka pedagogije.

Često je govorila da za svoju akademsku karijeru duguje ocu, koji ju je odgovorio od, kako je rekla, „tipično ženskih planova" da postane medicinska sestra i probudio u njoj veliku želju za obrazovanjem.

Zismut je od 1987. do 2002. bila poslanica CDU u Bundestagu, a od 1988. do 1998. njegova predsednica.

Helmut Kol ju je 1985. uveo u vladu kao ministarku za porodicu i zdravlje, a 1986. postala je i prva ministarka za pitanja žena. Na osnovu njenog rada, kongres CDU u Esenu 1985. usvojio je smernice za novo partnerstvo muškarca i žene i usklađivanje porodice i posla. I roditeljski dodatak vezuje se za njene inicijative.

Često protiv partijske linije

Kao političarka brzo je stekla veliku prepoznatljivost i popularnost, upravo zato što često nije sledila liniju Unije. To je izazvala nezadovoljstvo kancelara Kola, koji je svoju ministarku zdravlja i porodice posle tri godine izbacio iz vlade — i potom se pobrinuo da postane predsednica Bundestaga.

Ona je to uvek doživljavala kao poraz.

Zismut je više puta dolazila u sukob sa konzervativnim krilom CDU/CSU. Kod tema kao što je silovanje u braku nazivana je liberalom u pogrdnom smislu.

Godine 1992. glasala je za reformu zakona o abortusu, paragrafa 218, zbog čega je naišla na oštre kritike katoličkih biskupa.

Zalagale se i za obolele od side. Dok su pojedini konzervativni političari Unije tražili neku vrstu izolacije obolelih, ona je sprovela načelo „prevencija umesto isključivanja".

Neumorna i u starosti

I nakon političke karijere obavljala je brojne javne funkcije. Godine 2003. imenovana je u Savetodavnu komisiju za povraćaj kulturnih dobara oduzetih tokom nacističkog progona, posebno iz jevrejskog vlasništva (takozvana Limbah komisija). Od 2005. bila je predsednica Nemačkog poljskog instituta.

Stalno je podsticala mlađe generacije da idu protiv struje: „Moram da vam kažem, ako izdržite otpor i imate dobre prijatelje koji vas podržavaju, pomerićete prve male planine", rekla je jednom na televiziji.

Zismut je u junu 2024. javno obznanila da boluje od teškog oblika raka dojke, ali je uprkos poznim godinama hemoterapiji nastavila politički rad. Rekla je da želi i dalje da doprinosi tome da društvu bude bolje.

„Za to dajem sve od sebe", izjavila je tada za list „Bild".

Rita Zismut je 2023. proglašena počasnom građankom grada Nojsa, gde je živela više od pola veka — sve do kraja života.