1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Premijer u magarećoj klupi

28. septembar 2015.

Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta optužen je zbog navodnog pranja novca, falsifikovanja dokumenata i utaje poreza. On je odavno morao da podnese ostavku, smatra Robert Švarc.

https://p.dw.com/p/1GeiF
Rumänien Victor Ponta Premiminister
Foto: picture-alliance/epa/R. Ghement

Dužnost predsednika rumunskih socijaldemokrata (PSD) preuzeo je kao čovek u kojeg se polažu nade. Godine 2012. ušao je u vladinu palatu, a sada je premijer kojem je istekao rok. Viktor Ponta, najpre uzorni učenik levice, zatim dokazani falsifikator doktorskog rada, a sada – u magarećoj klupi. Slobodni pad tog političara, koji je glavu iz omče često izvlačio poluistinama, ne može se više zaustaviti. Većina njegovih kolega iz stranke još uvek ga podržava, ali za čoveka koga narod zove „Pinokio“ vazduh postaje sve ređi.

Gubitak akademskih titula

Ne samo da je politička već je i akademska karijera Viktora Ponte obeležena nizom padova i poraza. Ubrzo nakon preuzimanja dužnosti predsednika vlade, morao je da iz svoje biografije izbriše titulu magistra koju nikada nije stekao. Doktorske titule odrekao se manje-više dobrovoljno 2014, nakon što je dokazano da je rad falsifikovan. Pontin mentor na doktoratu bio je njegov politički učitelj, bivši socijaldemokratski premijer Adrijan Nastase – onaj Nastase koji je zbog korupcije osuđen na višegodišnju kaznu zatvora i prošle godine uslovno pušten.

Schwartz Robert Kommentarbild App
Robert Švarc, urednik redakcije DW na rumunskom

Prve političke ogrebotine Ponta je zadobio ubrzo nakon preuzimanja premijerske dužnosti, kada je u leto 2012. svim sredstvima nastojao da sruši tadašnjeg konzervativnog predsednika države Trajana Baseskua. Evropa je bila šokirana, govorilo se o državnoj krizi, o pokušaju sputavanja pravosuđa, pa čak i o potkopavanju pravne države. Pontin pokušaj doživeo je težak neuspeh – ali on je opstao na vlasti. Njegova stranka i stare veze u rumunskom parlamentu garantovali su mu političko preživljavanje, jer je ubrzo usledio sledeći poduhvat: predsednički izbori u novembru 2014. godine.

Neuspeh i na predsedničkim izborima

Plan PSD-a bio je jednostavan i sva su ispitivanja javnog mnjenja išla njemu u prilog: izgledalo je da je Ponta siguran kandidat za najvišu dužnost u državi. S njim na predsedničkoj dužnosti, konačno bi prestala neugodna kohabitacija s konzervativnim šefom države. Prljavom nacionalističkom kampanjom, Ponta je pokušao da kod birača diskredituje liberalnog protivkandidata Klausa Johanisa, pre svega zbog njegove pripadnosti nemačkoj manjini u Rumuniji. Ali njegova računica se ni toga puta nije ostvarila. Ponta je izgubio u drugom krugu, javno govorio o ostavci i – ostao premijer.

Sada će mu se suditi zbog navodnog falsifikovanja dokumenata, utaje poreza i pranja novca. Višestruke pozive predsednika da podnese ostavku, energično je odbacio. Ponta sa osmehom prihvata mogućnost da time nanese štetu ugledu svoje zemlje. PSD ga, istina, zvanično još uvek podržava, ali iza kulisa ključa. Idućeg utorka u parlamentu bi trebalo da se glasa o poverenju vladi na zahtev liberalne opozicije. Krajnje je vreme da poslanici preuzmu odgovornost i oslobode premijera od tereta njegove dužnosti. Priliku da časno napusti političku pozornicu, Ponta je ionako odavno propustio.