Prekretnica istorije | Mozaik | DW | 06.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prekretnica istorije

Fotografije pišu istoriju. Iskrcavanju savezničkih jedinica u Normandiji prisustvovali su i američki kamermani i fotografi. Bili su na prvoj liniji fronta. U operaciji je učestvovalo 14 nacija.

Oslobođenje je došlo iz vazduha. Nedugo nakon ponoći 6. Juna 1944. godine prve savezničke jedinice iskrcale su se u Normandiji: 24.000 padobranaca u desantnim jedrilicama. Zadatak im je bio da zauzmu mostove, važna saobraćajna čvorišta i da postave signale za jedinice pre nego što je u cik zore počelo iskrcavanje sa mora. Ali plan je propao: jak vetar odneo je padobrance daleko u zaleđe i samo je desetina njih na vreme stigla na front. Nemci invaziju nisu očekivali. U dva sata ujutro nemački generali na Atlantskom bedemu procenijivali su da je stanje bezopasno: u telefonskom razgovoru s Berlinom rekli su da su vesti o iskrcavanju iz vazduha „preterane“ i da je situacija mirna.

Varka

To se uskoro promenilo. U večernjim satima 5. Juna na moru ispred engleske obale pokrenula se ogromna armada: najveće pomorske i vazdušne vojne snage u istoriji ratovanja uputile su se pod okriljem noći prema francuskoj obali Atlantika. „Dan D bio je međunarodni poduhvat, ne samo američki. Tu je bilo i Britanaca, Kanađana i manjih kontingenata Norvežana, Belgijanaca, Čeha i Slovaka“, objašnjava vojni istoričar Peter Lib u razgovoru za Dojče vele. „Onda su došli i Poljaci. Učestvovali su i grčki brodovi kao i manji kontingent slobodnih Francuza.“

Saint-Aubin-sur-mer Juno Beach Normandie 1944

Zajednički protiv Hitlera

I saveznici iz Komonvelta ojačali su vojne kontingente: Australijanci i Novozelanđani. Kanađani su svojom 3. divizijom preuzeli deo obale pod kodnim imenom „Juno“. „Dva glavna velika igrača bili su Amerikanci i Britanci“, kaže Lib. „Oni su određivali stratešku rutu marša. Ipak, bili su svesni da je to saveznički rat i da moraju da uključe i manje zemlje kako bi svetu pokazali da je borba protiv Hitlerove Nemačke univerzalni poduhvat.“

Dan odluke

Šestog juna u 6.30 časova, nedugo nakon izlaska sunca, ispred obale su se pojavili prvi američki ratni brodovi. Na delovima obale zvanima „Juta“ i „Omaha“, gde je trebalo da se iskrcaju, Amerikanci su sasuli žestoku paljbu po nemačkim uporištima. Sat vremena kasnije počele su da pristižu britanske, kanadske i francuske jedinice koje su se iskrcale na delovima obale zvanima „Gold“, „Juno“ i „Svord“. Uz podršku koju im je između ostalog pružao i poljski ratni brod „Dragon“, napali su deo obale u dužini od 80 kilometara koji se u najkraćem roku pretvorio u krvavo bojište prepuno poginulih vojnika.

U Danu odluke učestvovalo je 4.200 čamaca za iskrcavanje, 1.200 ratnih brodova, 155.892 savezničkih vojnika iz 14 nacija dok su im saveznički bombarderi pružali podršku iz vazduha. Manje nacije svrstane su u mešovite borbene jedinice. Većina čamaca za iskrcavanje pripadala je Britanskoj kraljevskoj ratnoj mornarici, iako mali broj fotografija i filmskih snimaka koje su preživele invaziju, sugerišu drugačije, priča istoričar Peter Lib: „Sve je počelo tako što su Amerikanci sa sobom u čamcima poveli reportere i kamermane. Zato imamo mnogo više fotografija Amerikanaca, nego Britanaca ili Kanađana.“

Pogledajte video 01:40
Trenutno na programu
01:40 min

Normandija 1944 (arhivski snimci)

Drugi front na zapadu

Ipak, operacija „Overlord“ nije tekla po planu. Na hiljade savezničkih vojnika izgubilo je život zbog haosa koji je toga dana vladao. Mnogi su se utopili zbog težine opreme ili zato što su se prednji delovi čamaca koji su služili za iskrcavanje, prerano otvorili. Tenkovi su tonuli u moru pre nego što su uspeli da stignu do obale kao pojačanje pešadijskim jedinica. Amerikancima je na „Omahi“ pretio fijasko: mnogi vojnici patili su od morske bolesti i bili su nesposobni za borbu, zbog čega su ostavljeni na milost i nemilost paljbi Nemaca. Savezničkoj invaziji je na tom dijelu obale pretila propast. Više od 50 odsto vojnika poginulo je samo u prvih nekoliko časova invazije. „Amerikanci i Kanađani su na Dan odluke pretrpeli najveće gubitke tokom celog Drugog svetskog rata“, kaže vojni istoričar Lib.

Nemci su oko podneva počeli da postepeno ostaju bez municije. Savezničke jedinice su zato uspele da brzo slome glavni otpor u najvećem delu bunkera. Ali strateški planovi vrhovnih komandanata, američkoga generala Dvajta D. Ajzenhauera i britanskog generala Montgomerija, nisu se ostvarili, kaže Peter Lib: „Atlantski bedem je relativno brzo savladan. Za nekoliko časova sve je bilo u rukama saveznika. Ali dalje napredovanje u unutrašnjost Francuske išlo je vrlo, vrlo sporo jer su Nemci uspeli da se ugnezde i žestoko brane.“

Einmarsch in Paris 1944

De Gol ulazi u Pariz kao pobednik

Napredovanje saveznika

Saveznici u zaleđu nisu uspeli da nastave svoje borbene aktivnosti uz masovnu upotrebu oružja i ratne opreme. Teren je bio nepregledan i pun kamenih zidova, jaraka i grmlja – idealno skrovište za nemačke snajperiste. Savezničke jedinice su mukotrpno napredovale. Tek su krajem juna uspele da osvoje lučki grad Šerburg koji je postao baza za snabdevanje jedinica, zbog čega je bio od izuzetno velikog značaja za ishod rata. Operacija „Kobra“ započela je 25. jula: saveznički bombarderi i lovci iz vazduha su pružali podršku tenkovskim divizijama praveći široke procepe na živicama kako bi savezničke kopnene jedinice mogle da se probijaju.

Krajem jula iskrcali su se i Poljaci sa tenkovskom jedinicom od 20.000 vojnika i odmah su došli kao vojno pojačanje u Falez. Tu su bile ukopane nemačke tenkovske jedinice. Početkom avgusta nemački otpor uglavnom je bio slomljen, što je otvorilo put za oslobođenje Francuske, a time i Evrope od nacističke vlasti.

Ali ratna koalicija nije dugo opstala: Amerikanci, koji su želeli da postave vojnu vladu u čitavoj Francuskoj, napravili su račun bez francuskoga generala De Gola, kaže Peter Lib. „Strastveno su ga pozdravili kao velikog oslobodioca Francuske. Tada je saveznicima bilo jasno: De Gol ima veoma snažnu podršku francuskih građana i njihovi planovi o vojnoj upravi nisu imali šanse. Morali su zemlju da što pre predaju u francuske ruke.“

De Gol kao spasilac Francuske

De Gol je u Pariz ušao 25. avgusta sa tenkovskom divizijom slobodnih francuskih oružanih snaga, propraćen klicanjem oduševljenih građana. Trebalo je u stvari da savezničke snage oslobode glavni grad Francuske, ali su to prepustili Francuzima. „Amerikanci su shvatiti da je dugoročno gledano bolje da imaju Francuze kao saveznike nego da rizikuju raskol unutar ratne koalicije.“ Bitka za Normandiju je tako na kraju uspešno završena – uz ogromne ljudske žrtve. Bila je to prekretnica u istoriji Drugog svetskog rata koji se vodio na dva fronta i koji je odlučen i na istoku.

DW.COM

Audio i video