Pregovori Atine i Skoplja u slepoj ulici?
7. jun 2018.
„Najpre dobra vest: spor oko imena između Grčke i Makedonije nikad nije bio bliži rešenju. Loša vest: to još ni izdaleka ne znači da je blizu rešenja“, piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung. „Predmet spora je isti kao i pre četvrt veka: Grčka neće da dozvoli Makedoniji da se zove Makedonija, tvrdeći da bi takvo ime povredilo grčku istoriju i osećanja grčkog naroda. Zbog toga Grčka sprečava pristup Makedonije NATO kao i početak pristupnih pregovora sa EU. Ona smatra da samo Grci smeju da svojataju ime Makedonija, jer ono što je Aleksandar veliki vatrom i mačem proneo svetom, bila je, kako navode, helenska kultura. Tako sažeto glasi grčka pozicija.“
„Kao što se to vidi i iz depeša američkih diplomata koje su pre nekoliko godina obelodanjene, mnogi grčki političari u internim razgovorima priznaju da je zvaničan stav Atine u tom pitanju apsurdno, ali, tako je to: zakačili se za jednu sumanutu ideju, i sada ne mogu da tek tako od nje odustanu, a da ne izgube obraz.“
„No, šef grčke vlade Aleksis Cipras i njegov ministar spoljnih poslova Aleksis Kocijas nisu podlegli tom političkom delirijumu. Ciprasu i njegovom vladajućem Savezu radikalne levice, može se ponešto i zameriti, ali ne i da su jastrebovi antičko-nacionalističkog patosa u ’sporu oko imena’. Cipras i Kocijas uviđaju da stalno sprečavanje zapadnih integracija male susedne država na severu ne doprinosi njenoj stabilnosti. A nestabilni Balkan sigurno nije u interesu Grčke.“
„Kada je Kocijas ovih dana bio u Berlinu (...) ostavio je utisak da je ozbiljno zainteresovan za rešenje problema i da je spreman da se zbog toga suoči i sa povikom na unutrašnjepolitičkom planu. No, stvara se otpor. Makedonski i grčki nacionalisti koji više liče jedni na druge nego što to žele da vide, hoće da demonstriraju protiv kompromisa. Nakon što je početkom godine već bilo demonstracija u Atini i Solunu, sada bi i u Grčkoj trebalo da se demonstrira u desetak provincijskih gradova protiv onoga što inicijatori zovu „izdajom grčkih interesa“.
Opisavši u nastavku probleme nove vlade u Skoplju sa konzervativcima Hristijana Mickovskog koji tu vladu optužuju da rasprodaje domaće nacionalne interese. Martens piše da se na takve proteste i argumente dosad nisu obazirali ni Cipras ni Zaev, „no pregovori i pored toga mogu da propadnu na više načina. Jer, naposletku, nekakvog grčko-makedonskog sporazuma još ni nema, a i kada bi ga bilo, to bi bio tek početak. Cipras bi morao da se nada da bi prilikom njegove ratifikacije u Atini imao pomoć opozicije, jer, njegov koalicioni partner, desnopopulistička ’Nezavisna Grčka’ jamačno neće glasati za rešenje u kojem se pojavljuje reč ’Makedonija’. A Zaev mora – jer je to obećao u predizbornoj kampanji – da dobije odobrenje ne samo u parlamentu, već i na referendumu.“
Prema optimističnim scenarijima u Skoplju, do sklapanja sporazuma bi moglo doći brzo, tako da bi Makedonija već u julu mogla da dobije poziv da se učlani u NATO ako referendum koji će uslediti bude uspešan, a on bi prema Zaevu mogao da se održi u septembru ili oktobru“.
„No, proteklih dana je, posebno u Atini, bilo izjava koje ne ohrabruju. Ako ono što je rečeno u javnosti odražava stanje iza kulisa, razgovori su se zaglavili u slepoj ulici. Grčki mediji citiraju jednog visokog funkcionera u Atini koji kaže da Skoplje izgleda nije spremno da se drži onog što su ministarstva spoljnih poslova dogovorila. ’Zato nestaje nada da će narednih dana biti postignut dogovor’. To, uzgred budi rečeno, ne znači da su pregovori definitivno propali. Ali ne može da se isključi mogućnost neuspeha – pa i onog koji ne bi potpomogli nacionalisti. A to bi bila prava nesreća bez imena za obe vlade i region“, piše, između ostalog, Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.
Priredio Saša Bojić