Predsednik nema moć, on je simbol | Evropa | DW | 11.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Predsednik nema moć, on je simbol

Nemačka ima novog predsednika. On se bira u skupštini i dogovor najvećih stranaka prethodno je postignut. Tako je izabran Frank-Valter Štajnmajer. Kakva će biti njegova ovlašćenja?

default

Stari i novi predsednik SR Nemačke: Joahim Gauk i Frank-Valter Štajnmajer

Predsednik Savezne Republike Nemačke je poglavar države, ali ne i najmoćnija ličnost u zemlji. Njegova funkcija i zadaci znatno su redukovani zbog iskustava iz nacističke Nemačke. Nikada više najviši predstavnik Nemačke neće imati svu moć u svojim rukama – i to je razlika između funkcije predsednika SR Nemačke i njegovih prethodnika u Vajmarskoj Republici (1918-1933) koji su imali funkciju „zamenika cara“, da bi onda, na kraju, sva moć u državi bila prebačena na – Adolfa Hitlera.

Današnji predsednik Nemačke ne vlada – on reprezentuje zemlju. U državničkim posetama u inostranstvu on je „lik i glas Nemačke“. Na unutrašnjem planu, on simbolizuje „jedinstvo države“, kako je to Savezni ustavni sud potvrdio 2014. godine. Da bi se garantovalo jedinstvo, predsednik mora da deluje nepristrasno, a u svojim govorima da izražava stav koji se ogleda u vrednostima nemačkog ustava. Zato nemački predsjednik tokom svog mandata zamrzava članstvo u partiji čiji je član.

U državnim strukturama moći ugrađena je i funkcija predsednika, osim u izvršnoj, sudskoj i parlamentarnoj vlasti. Zato onaj ko je na funkciji predsednika može da, i van političke svakodnevice, daje impulse za dalji razvoj demokratije i pravne države. To je doživeo i odlazeći predsednik Joahim Gauk. Predsednička funkcija mu je dala „zdravo samopouzdanje“ u kombinaciji sa saznanjem da ne snosi za sve političku odgovornost. „To vam daje slobodu, da tu i tamo mirno i otvoreno nešto izjavite“, kazao je Gauk.

Tako bi savezni nemački predsednik trebalo da sa svojim govorima deluje na rešavanje nacionalnih i međunarodnih problema. On daje podsticaj, a zadatak da se to sprovede ostaje spoljnoj politici, odnosno saveznoj vladi i njenim ministrima. Predsednici se mahom zalažu za ljudska prava, promovišu vladavinu prava i demokratski dijalog. Njihove osnovne teme su, takođe: osiguravanje mira, borba protiv terorizma, evropsko jedinstvo i zaštita klime i prirodne sredine. Znak koji daje nemački predsednik mora da bude od nacionalnog značaja – i to je ono što ograničava njegovu funkciju.

Njegovim potpisom ugovori i zakoni postaju važeći

Ako Savezna Republika Nemačka sklopi obavezujući međunarodni sporazum, njega, u ime države, potpisuje predsednik. Slično je i sa zakonima koje su usvojili Bundestag i Bundesrat. Tek potpis saveznog predsednika stavlja ih na snagu. Uz to, poglavar države proverava da li je zakon i formalno ispravno donesen. Ali savezni predsjednik je na neki način i advokat demokratije: on mora da potvrdi da dotični zakon odgovara duhu Ustava Nemačke. U istoriji SR Nemačke bilo je osam slučajeva kada su predsednici odbili da potpišu zakone. Zakon o novom regulisanju bezbednosti bio je, tokom leta 2006, jedan od tih zakona. Tadašnji predsednik Horst Keler odbio je da ga da potpiše i – zakon je kasnije povučen.

Deutschland Schloss Bellevue Symbolbild (picture-alliance/Eibner-Pressefoto)

Dvorac Belvi u Berlin, glavna rezidencija predsednika SR Nemačke

Funkcija nemačkog predsednika ima važnu funkciju u kriznim slučajevima. U to se ubraja i to da predsednik može da raspiše nove izbore, ukoliko se dogodi da savezni kancelar koji je tada na vlasti, izgubi podršku u parlamentu. Predsednik predla#e parlamentu kancelara, imenuje i razrešava ministre, kao i savezne sudije, visoke državne zvaničnike i vojna lica. Takođe, deo dužnosti nemačkog predsednika su i pokroviteljstva različitih manifestacija, kao i uređenje državnih akata. On prima agremane ambasadora drugih zemalja.

Građani se susreću sa saveznim predsednikom na njegovim putovanjima širom zemlje. On zaslužnim građanima dodeljuje ordenje SR Nemačke, kao i Srebrni lovorov list i druge počasti. Često se događa da u kuće stigne rođendansko pismo od predsednika lično. Protekle godine, 4.000 Nemaca koji su napunili sto i više godina dobilo je čestitku od predsednika. Takođe, on preuzima na sebe i podršku porodicama sa sedam i više dece.