Predsednik ljut zbog karikature | Politika | DW | 05.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Predsednik ljut zbog karikature

Erdogan je ljut na Nemačku. To nije prvi put. Ovoga puta zbog karikature. Međutim, turski predsednik bi trebalo da bude opušten i tolerantan, smatra urednik redakcije DW na turskom Baha Gungor.

Redžep Tajip Erdogan sve češće rasipa energiju na trivijalnosti. Tako je pre nekoliko dana izgrdio mlade ljude koji su pušili u jednom kafiću, a pred prvim čovekom države nisu ugasili cigarete. Uvreda visočanstva! I to može da ima posledice. Svaki novinar koji se usudi da kritički piše o Erdoganu, rizikuje da ostane bez posla. Svakoj medijskoj kući, koja ne pokaže predviđeno poštovanje, preti gnev lidera države.

Pas po imenu Erdogan

Erdogan u međuvremenu nastupa sa stavom osmanskog sultana. Ko drugačije misli, može da se pripremi za epilog. To naravno funkcioniše samo u Turskoj. U Evropi, gde su mediji, sindikati, stranke i građanske inicijative pod zaštitom demokratskih prava, niko ne mora da se obazire na osetljivost Erdogana.

Deutsche Welle Türkisch Bahaeddin Güngör

Baha Gungor, DW

U ovom slučaju, prošle su pune tri godine otkako su dvojica karikaturista, povodom 50. godišnjice nemačko-turskog sporazuma o dolasku stranih radnika, u jednim tiražnim nemačkim novinama, objavili karikaturu o integraciji Turaka u Nemačkoj sa jednim bavarskim vicem. Na njoj se vidi pseća kućica sa imenom Erdogana i besan pas na lancu. To što je svojevremeno zabavljalo čitaoce novina, u međuvremenu je ušlo u školske knjige u Baden-Virtembergu.

Karikaturisti mogu da se kritikuju jer nisu vodili računa ili su svesno ignorisali odnos pojedinih kultura, kao što je i turska, o mišljenju o psima. Psi su sasvim na dnu vrednosne skale Turaka. Oni važe za prljave i dosadne. Nazvati nekog psa po Erdoganu, to je već provokacija puna nepoštovanja. Međutim, u modernim društvima medijske provokacije političara i stranaka spadaju u demokratsku svakodnevicu – često su na granici uvrede.

Da se karikatura nije našla u školskim knjigama, to uopšte ne bi bila tema. Kulminacija svega je poziv nemačkom ambasadoru u Ankari, zbog sitnice sa besnim psom. Erdogan nažalost ostaje udaljen od demokratske tolerancije i državničke suverenosti. On sve više zastranjuje kada je reč o demokratiji, koju formira prema sopstvenim shvatanjima.