Predsednik koji razume Rusiju
25. oktobar 2017.
Nemački predsednik, Frank-Valter Štajnamjer nastavlja tradiciju koju je prekinuo njegov prtehodnik Joahim Gauk. Pre njega je svaki predsednik od ujedinjenja Nemačke smatrao za svoju obavezu da poseti Moskvu. Gauk, nekadašnji borac za ljudska prava u Istočnoj Nemačkoj i protestantski pastor nije bio naklonjen ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nekadašnjem saradniku KGB-a. Doduše sreli su se jedanput. Bilo je to u proleće 2012. kada je Putin na putu u Pariz svratio u Berlin.
Slabi su bili pokušaji protokola obeju zemalja da organizuju Gaukovu posetu Moskvi. U Berlinu su se izgovarali problemima s terminima. No, govorkalo se ipak da Putin, nakon hladnog dočeka u Berlinu, nije izgarao od želje da se sa Gaukom susretne u Kremlju.
Drugačiji je, međutim, bio odnos Gaukovih prethodnika prema ruskom rukovodstvu. Roman Hercog (predsednik 1994-1999) je tokom zvanične posete Moskvi u septembru 1997. govorio u ruskoj Dumi. On je tada pozvao na izgradnju zajedničke budućnosti.
Ruske turneje nemačkih predsednika Johanesa Raua (2002) i Kristijana Vulfa (2010) protekle su u srdačnoj atmosferi. Obojica su sa sobom vodili i svoje supruge. Obojica su u Rusiji boravili nekoliko dana.
Putovanje u svetlu ukrajinskog konflikta
I Frank-Valter Štajnamjer gaji prijateljska osećanja prema Rusiji. Oni koji ga bolje poznaju kažu da se Štajnmajer ubraja u one Nemce koji prema Rusiji i Rusima ponekad izražavaju iracionalno mnogo poštovanja i otvorene simpatije. Nije slučajno što je Štajnamjer kao ministar spoljnih poslova, iz godine u godinu, putovao u Jekaterinerburg gde je držao predavanja na Uralskom univerzitetu i iskreno se radovao razgovoru sa studentima.
Istovremeno je Štajnamjer veoma kritički nastrojen prema Putinu. On takođe ne krije svoje razočaranje Sergejem Lavrovim, s kojim je provodio sate i sate u okviru takozvanog Normandijskog formata pokušavajući da pronađe političko rešenje konflikta u Ukrajini.
Njegova poseta bi stoga trebalo da se gleda upravo u kontekstu ovog konflikta. Kabinet predsednika je saopštio da se ne radi o državnoj nego o radnoj poseti, a i sam program je tako koncipiran. Nakon polaganja venaca na spomenik neznanim vojnicima, Štajnamjer će se sastati sa predstavnicima ruske organizacije za ljudska prava Memorijal. Potom se u nemačkoj ambasadi sastaje sa Mihailom Gorbačovom.
Dalje je na programu poseta Crkvi Svetog Petra i Pavla, koju ruska država želi da povodom 500 godina reformacije vrati Evangelističkoj crkvi. Štajnmajer se još kao ministar spoljnih poslova snažno zalagao za vraćanje ove crkve protestantima.
Bez iluzija pred sastanak u Kremlju
Nemački predsednik pak ne odustaje od kritičkih stavova o ruskim postupcima na Krimu i na istoku Ukrajine. Nije slučajno to što je Štajnmajer pre puta u Moskvu posetio baltičke zemlje, gde je aneksiju Krima osudio kao protivnu međunarodnom pravu. Takođe je Estoniji, Letoniji i Litvaniji obećao nemačku podršku u garantovanju nacionalne bezbednosti i saradnji sa NATO.
Štajnmajer je o svom odnosu prema Rusiji uoči posete za Frankfurter algemajne cajtung izjavio: „Nemam iluzije o tome u kakvom su stanju naši odnosi. No, gledano iz mog ugla nije alternativa ni da ne razgovaramo.“
Niko u Nemačkoj ne razume bolje od Štajnmajera kompleksnost potrage za izlazom iz ćorsokaka, kada je reč o konfliktu u istočnoj Ukrajini. Tokom sastanka sa predsednikom Putinom – to je poslednje na programu – Štajnmajer se neće preterano zalagati za obnavljanje 'strateškog partnerstva' i 'partnerstva za modernizaciju'. On će verovatno pokušati da vidi da li je Kremlj uopšte spreman za konstruktivan dijalog i da li će na primer iskazati spremnost za stacioniranje Plavih šlemova na istoku Ukrajine.