Predsednički mandat Obame u slikama

Dan kada je Barak Obama postao 44. predsednik SAD bio je istorijski za tu zemlju. 20. januara 2009, više od 230 godina od osnivanja države, ona je dobila prvog predsednika koji nije belac. Na inauguracionom balu, Barak i Mišel Obama su odigrali svoj prvi ples kao predsednik i prva dama SAD.

Obamin mandat je počeo za vreme jedne od najvećih ekonomskih kriza posle Velike depresije. Veliki balon na tržištu nekretnina je pukao nakon što je bankrotirala banka Leman braders. To je dovelo do recesije u čitavom svetu. Samo dan nakon polaganja zakletve, Obama je potpisao novi paket mera za oživljavanje konjunkture i investicijama u infrastrukturu vrednim gotovo 800 milijardi dolara.

U martu 2010, Obama je ispunio jedno od glavnih predizbornih obećanja: potpisao je novi Zakon o zdrastvenoj zaštiti koji je omogućio da se zdravstveno osigura oko 20 miliona ljudi. Obamin naslednik na funkciji Donald Tramp više puta je najavio da će nastojati da taj sistem što pre ukine.

Obama nije na funkciji proveo ni godinu dana, a Nobelov komitet mu je dodelio Nobelovu nagradu za mir za "njegove velike zasluge u jačanju međunarodne diplomatije i saradnju među narodima" - mada su već tada SAD učestvovale u dva rata a njihovi dronovi su ubili stotine civila.

Posle čitave decenija lova na lidera Al Kaide, Vašington je u maju 2011. saopštio da su specijalci SAD ubili Osamu bin Ladena, za koga tvrdi i da je odgovoran za napade od 11. septembra 2001. No, to nije umanjilo broj terorista. Naprotiv. SAD su 2014. počele da izvode vazdušne napade na borce "Islamske države"...

Obama je počeo svoj mandat obećanjem da će nanovo početi odnose sa Rusijom, pa je tako čak i sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim jednom svratio na hamburgere. Ali, posle pripajanja Krima Rusiji, te ruske vojne podrške režimu Bašara al Asada u Siriji, odnosi su zahladili. Sada SAD optužuju "ruske hakere" da su uticali na izbore za predsednika na kojima je pobedio Donald Tramp.

U junu 2012, Obama je potpisao dekret kojim je mladim neregistrovanim imigrantima omogućeno da studiraju u SAD - ili da onima koji su odslužili vojsku ostau u toj zemlji. Četiri godine kasnije, Vrhovni sud je blokirao taj dekret sa rezultatom glasanja 4-4. Suočen sa Kongresom u kojem dominiraju Republikanci, Obama je često posezao za dekretima kako bi progurao svoju političku agendu.

U novembru 2012, Obama je proslavio još jednu pobedu na izborima - a u prigodnom govoru je izneo težišta svoje administracije u koja spadaju promovisanje prava LGBT-populacije, zaštita životne sredine, reforma zakona o imigraciji i kontrola prodaje i korišćenja oružja.

Obama je prvi predsednik SAD koji je odobrio brakove među osobama istog pola. Kada je Vrhovni sud odlučio da legalizuje istopolne brakove - u junu 2015 - Bela kuća je bila osvetljena bojama duge - u znak solidarnosti sa LGBT-pokretom

Obama je oživeo diplomatske odnose sa susednom Kubom. Kada je posetio tu zemlu umartu 2016, bio prvi predsednik SAD koji je to učinio u poslednjih 88 godina. Krajem 2014, predsednici Raul Kastro i Barak Obama su najavili objavljanje odnosa. Obama je ukinuo saobraćajne sankcije i ponovo otvorio ambasadu SAD u Havani.

Bilo da su u pitanju TV-emisije sa Džimijem Felonom ili Zakom Galifijanakisom, predsednik - vešt govornik sa izvrsnim tajmingom - stalno je privlačio veću pažnju od poznatih komičara. Na slici je Barak Obama na pozornici sa svojim "gnevnim prevodiocem" 2015.

Obama je imenovao dve žene kao sutkinje Vrhovnog suda. To su Elena Kejgan i Sonja Sotomajor. Sotomajorova je bila prva Latinoamerikanka koja se našla na toj funkciji. Time se broj žena među devetoro vrhovnih sudija povećao na ukupno tri.

Obamin izbor za predsednika je često nazivan i početkom kraja rasizma, ali Obamino početno oklevanje da se pozabavi rešavanjem rasnih sukoba je mnoge razočaralo. U martu 2015, on je u Alabami obeležio 50 godina napretka u odnosu na vreme kada je policija premlaćivala mirne tamnopute demonstrante. I priznao je da borba za rasnu jednakost nije završena.

Obama nije ispunio obećanje da će zatvoriti logor za zarobljenike SAD u kubanskoj luci Gvantanamo. U tom ozloglašenom zatvoru u koji su ljudi smeštani bez sudskog postupka a njihova priznanja se iznuđuju mučenjem, još uvek ima nekoliko desetina zatočenika.