Predsednički izbori: izlaznost najveći problem | Politika | DW | 21.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Severna Makedonija

Predsednički izbori: izlaznost najveći problem

Nakon godina političkih previranja, stanovnici Severne Makedonije danas biraju novog predsednika. Ankete daju prednost kandidatu aktuelne vladajuće koalicije socijaldemokrata i DUI - Stevu Pendarovskom.

Nord-Mazedonien Präsidentschaftswahlen - Stevo Pendarovski, Präsidentschaftskandidat des Regierungsbündnis SDSM-DUI (P. Stojanovski)

Stevo Pendarovski

Za funkciju predsednika Severne Makedonije, koja je pretežno reprezentativnog karaktera, su se kandidovala tri političara. Uoči izbora, ankete su na prvom mestu s 27 posto videle Stevu Pendarovskog, kandidata vodeće koalicije socijaldemokrata i albanske DUI stranke. Iza njega s 23,5 posto sledi kandidatkinja konzervativne VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Davkova a na trećem mestu je Blerim Reka s oko 11 posto glasova podrške, kandidat dve manje albanske stranke.

Ivanov odlazi u prošlost

Drugi i poslednji mandat konzervativnnog predsednika Ivanova ističe 12. maja. Ivanov spada među najžešće protivnike dogovora o promeni imena zemlje kojeg su s Grcima postigli vladajući socijaldemokrati. Poslednjih nekoliko meseci Ivanov je odbijao da potpisuje zakone, što je jedno od ovlašćenja predsednika, koji su doneseni pod novim imenom Severna Makedonija.

Nord-Mazedonien Wahlplakate vor der Präsidentenwahl in Skopje (Getty Images/AFP/R. Atanasovski)

Gordana Siljanovska na izbornom plakatu

VMRO-DPMNE i njen kandidat Siljanovska-Davkova se nalaze na istoj liniji i predizbornu kampanju su koristili za žestoku kritiku sporazuma s Grčkom. Siljanovska-Davkova je najavila da će, ako bude izabrana za predsednicu, nastaviti s praksom svog prethodnika i odbijati da potpisuje dokumente koji budu nosili naziv Severna Makedonija. Ona zbog toga uživa podršku širokih nacionalističkih krugova koji su se protivili sporazumu o promeni imena.

Euroatlantska perspektiva

Pendarovski, koji je kao i njegova glavna konkurentkinja profesor na pravnom fakultetu, ali i politički savetnik bivša dva makedonska predsednika, pokušavao je tokom kampanje da istakne pozitivne aspekte dogovora fokusirajući se pritom na ulazak u NATO i početak pregovora s EU. I jedno i drugo je bilo blokirano čitavu deceniju zbog sukoba s Grčkom oko imena. NATO je već otvorio vrata i pozvao Severnu Makedoniju a Brisel bi do kraja juna trebalo da odluči o otvaranju pregovora.

Pendarovski verovatno ne uživa punu podršku slovenskih Makedonaca ali zato može računati s glasovima manjina: Albanaca, Roma, Turaka i Vlaha.

Iako je predsednička funkcija uglavnom ceremonijalne prirode, za socijaldemokrate i konzervativce ovo može biti priv ispit raspoloženja birača nakon postizanja sporazuma s Grčkom.

Pomatrači polaze od toga da će izbori biti odlučeni u drugom krugu izbora 5. maja. A najveća prepreka za jednog od njih da postane peti predsednik mogla bi da bude slaba izlaznost. Kako bi izbori bili priznati, izborni zakon nalaže da najmanje 40 posto glasača iziđe na izbore.

Nova politička kriza na vidiku?

No s obzirom na stotine hiljada građana koji su tokom porslednje decenije napustili zemlju, i poslednjem popisu stanovništva koji je obavljen daleke 2002, mnogi sumnjaju u verodostojnost popisa birača.

Nord-Mazedonien Skopje Präsidentschaftswahl (picture-alliance/AA/H. Gina)

Glasanje u Skopju, 21.04.2019.

Prema aktuelnim podacima od oko 1,8 miliona birača, teško da je ostvariva izlaznost od 40 posto. Raspoloženju birača ne pridonosi ni rezignacija i razočaranje koje vladaju zemljom koja se ubraja među najsiromašnije u Evropi.

No izlazak birača, posebno u drugom krugu, zavisi samo od stava opzicione VMRO-DPMNE, kaže za DW politički analitičar Petar Arsovski: „Pitanje je da li VMRO-DPMNE i njen novi vođa Hristijan Miskoski žele novu političku krizu ili dijalog. Moj osećaj je da će konzervativci u potaji bojkotovati drugi krug kako bi izvojevali prijevremene parlamentarne izbore ili kako bi novu krizu iskoristili kao adut u političkim razgovorima s vladom".

Ako ovi predsednički propadnu, prevremeni parlamentarni izbori na jesen su najizglednija solucija za izbegavanje političke krize koja vreba.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM