Predsedavanje OEBS-om test za Ukrajinu

Valburga Habsburg Daglas bila je šokirana. „To je prekršaj ljudskih prava“, izjavila je specijalna koordinatorka OEBS-a 30. oktobra 2012, ispred jedne bolnice u Harkovu na istoku Ukrajine. Zvaničnici su joj zabranili susret sa bivšom premijerkom Julijom Timošenko, koja se tamo lečila zbog povrede leđa. Predvodnica opozicije osuđena je na sedam godina zatvora u 2011 i to u procesu koji je međunarodno kritikovan. Timošenkova zato nije mogla da učestvuje na parlamentarnim izborima 28. oktobra. To je jedan od razloga zbog kojih je posmatračka misija OEBS-a okarakterisala izbore kao nepoštene i „korak unazad“.

Uz sve to, Ukrajina će na početku 2013. započeti jednogodišnje predsedavanje OEBS-om. Optužbe da je pravosudni sistem pod uticajem politke i sumnje u regularnost izbora su najgori mogući uslovi za to, pisao je u decembru Kijevski nedeljnik „Dzerkalo tišnja“. Sa ovom procenom slažu se i nemački stručnjaci. „Naravno, predsedavanje je indirektno opterećeno“, kaže prvi čovek centra za OEBS istraživanja na univezitetu u Hamburgu, Vofgang Celner u razgovoru za DW. Na sličan način situaciju vidi i Suzan Sjuart iz berlinske Fondacije nauka i politika. Ukrajina je stekla lošu reputaciju zbog kršenja ljudskih prava, ali i zbog nazadovanja u demokratskom uređenju, kaže ovaj stručnjak. „Zato verujem da će za Ukrajinu biti teško da se pokaže kao jak vođa“, naglašava Stjuartova.

Nelagodnost iza scene

Ukrajina je već druga bivša sovjetska republika na čelu OEBS-a. Kazahtan je bio na tom mestu 2010. Ova centralno-azijska zemlja time je indirektno pripremila put Ukrajini. Kazahstan je trpeo kritike zbog kršenja ljudskih prava. „Do pre nekoliko godina u OEBS-u je bio običaj da se za predsedništvo biraju samo zemlje koje zadovoljavaju nekakav minimum u oblasti ljudskih prava“, kaže Volgang Celner, ali sa tim sada je gotovo. Od kako se Ukrajina kandidovala za predsedavanje, više nije bilo diskusije, kaže Celner. On ipak priznaje da postoji „loše raspoloženje prema Ukrajini iza kulisa“.

OEBS-u hitno potrebne reforme

Izgleda da bi OEBS-u dobro došlo snažno vođstvo. Ova organizacija, koja je sedamdesetih godina dvadesetog veka osnovana kao Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi, mora da se suoči sa sve manjem sopstvenom značaju.
Tokom hladnog rata OEBS je predstavljao platformu za dijalog između Zapadnog i Istočnog bloka. Danas organizacija u svom sedištu u Beču okuplja predstavnike 57 država iz Evrope, centralne Azije i severne Amerike. Ti predstavnici učestvuju u borbi protiv terorizma, traže rešenja za sukobe ili štite prirodnu sredinu, Poštovanje ljudskih prava i ustavnih sloboda, OEBS smatra svojim ključnim zadatkom.

Ipak, retko ima velikih uspeha, misle kritičari. Umesto toga, stare podele prete da ozbiljno ograniče rad OEBS-a. Volfgang Celner iz centra za OEBS istraživanja na univezitetu u Hamburgu misli da je „kretanje u različitim pravcima“ najveći problem. „Na jednoj strani su SAD i zapadne države, koje se duboko ukopavaju iza zahteva za ljudska prava, na drugoj strani je Rusija – pa je teško shvatiti gde je poželjna saradnja.“ Rusija i druge nekadašnje sovjetske republike odbacuju kritike OEBS-a na temu izbora. To je za njih mešanje u unutrašnje stvari zemlje. Na konferenciji ministara spoljnih poslova u Dablinu, u decembru 2012, dogovoreno je da se OEBS učini spremnijim za akciju. Reforma bi trebalo da se privede kraju 2015.

Nema napretka u konfliktu u Transnjistriji?

Pitanje je da li Ukrajina može da iznese tu reformu. Režim u Kijevu se trudi da ne postavi prevelika očekivanja. U prioritete Ukrajine tokom jednogodišnjeg mandata spada pre svega zaštita osnovnih prava čoveka, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova, ali bez konkretnih detalja. Pored toga, Ukrajina želi da posveti pažnju temama energetske sigurnosti i rešavanju starih sukoba.

Primer starog konflikta je u komšiluku: Transnjistrija. Sukob oko te moldavske pokrajine kuva se već dvadeset godina. Samozavna republika proglasila je nezavisnost 1992. Ukrajina, kao direktan sused, učestvuje u međunarodnim pregovorima o rešenju. Volgang Celner ne očekuje da će doći do brzog rešenja. „Čak i kada bi Ukrajina to želela, njen položaj je suviše slab da to sama postigne.“ Osim toga, stručnjak iz Hamburga ne veruje “da je Rusija spremna da pokloni taj uspeh Ukrajini.”

Ukrajina ima sve pod kontrolom

Pojedini posmatrači u Kijevu veruju da bi ukrajinski mandat na čelu OEBS-a mogao da potone u diplomatsku rutinu. Predsedništvo u prvom redu znači negovanje kontakata, organizovanje susreta i imenovanje vođa za misije, poput one na Kosovu, objašnjava Celner. Predsedavajuća zemlja nema “nikakve veze” sa posmatranjem izbora, kaže ovaj ekspert.

Celner ostaje optimista. On upućuje na primer Kazahstana. Zemlja nije postala demoratska država po zapadnom modelu, ali je ipak pokazala da može da izađe na kraj sa nemirima u Kirgistanu. Celnerov zaključak – “Ukrajina ima sve pod kontrolom”

Autor: Roman Gončarenko / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon