Predrag Matvejević - obožavalac mora | Mozaik | DW | 06.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Predrag Matvejević - obožavalac mora

O velikanu jugoslovenske književnosti, Predragu Matvejeviću, koji je preminuo u Zagrebu prošlog četvrtka, piše nemačka štampa u današnjim izdanjima.

„Sredozemlje je ogroman arhiv i 'jedinstvena grobnica', napisao je jednom Predrag Matvejević To istorijsko bogatsvo regiona, iz kojeg i sam potiče, kojem nasuprot stoji nesagledivo uništenje, obeležilo je kako njegov život tako i njegovo pisanje", piše Zidojče cajtung povodom smrti velikog jugoslovenskog pisca rođenog 1932. u Mostaru 'gradu koji je tada pripadao Kraljevini Jugoslaviji'.

„Bio je još veoma mlad kada je u Drugom svetskom ratu pristupio partizanima. Socijalistička zemlja je postala njegova domovina kojoj je pripadao i s kojom se svađao. (…) 70-ih godina je pripadao Praksis-u, grupi koja je htela da reformiše marksizam, i bio u kontaktu sa istočnoevropskim disidentima. Berlinski zid još nije bio pao kada se pojavio njegov veliki brevijar o Sredozemlju (‚Mediteranski brevijar‘, prim.red). On je ‚njegovo more‘ brodovima prošao uzduž i popreko i pročešljao biblioteke kako bi napisao svoju knjigu. Kada se pojavio nemački prevod ‚Mediteranskog brevijara‘ (Der Mediterran), bibilioteka u Sarajevu u kojoj je započeo svoje putovanje je bila uništena", piše Zidojče cjatung.

Venecija, Sloveni i robovi

Berlinski Tagescajtung (taz) se pita da li neko o nekoj temi može dodati još nešto iznenađujuće? „Predrag Matvejević je to mogao", piše taz. „U svojoj knjizi ‚Druga Venecija‘ ovaj hrvatski kosmopolita je zaronio ispod površine lagune i opisao stubove, školjke i njihove različite stadijume raspadanja. Na taj način je Matvejević proširio arhiv jednog grada, koji je nekada bio republika i kolonijalna sila. Naravno da stubovi na kojima stoje palate Venecije potiču iz Istre. Bez iskorištavanja svojih kolonija Serenisima ne bi mogla da postigne toliku slavu, čiji mit se proteže do danas. To što Matvejević opisuje Veneciju iz postkolonijalne perspektive ima veze i sa njegovom biografijom. Sin Hrvatice i Ukrajinca, znao je da Riva degli Schiavoni (Riva Slovena prim.red.) u blizini Trga Svetog Marka zahvalnost za svoje ime duguje kako Slovenima tako i robovima. ‚Kada prelazim preko ovog mosta obuzimaju me čudne slovenske misli‘, napisao je Matvejević. (...)

Jugoslovenski ratovi, od kojih je pobegao prvo u Pariz pa u Rim gde je izučavao slovensku književnost, bili su takođe ratovi kosmpolitske obale i nerazumnog zaleđa. Predrag Matvejević, umro je prošlog četvrtka (2. februar 2017) u Zagrebu. Njegova poslednja knjiga govori o kulturnom dobru koje povezuje sve narode Mediterana."

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.