Cilj terora u Krajstčerču bili su ljudi u molitvi, u Božijoj kući. U bogomoljama se ljudi osećaju sigurno, tonu u misli, postaju ranjivi. Oni su najlakše mete koje se mogu zamisliti.
Kaže se da su pred Bogom svi ljudi jednaki. To važi i u nevolji i užasu koji povezuju ljude. Terorista je minuciozno planirao nedelo, čak detaljno razmatrao kako da ga uživo prenosi na internetu. Ali prevideo je odlučujuću stvar: terorizam želi da podeli ljude, ali može i da zbije redove među njima.
Kada su ljudi izloženi pretnji, nije ni od kakvog značaja jesu li ateisti, hrišćani, Jevreji ili muslimani. Terorizam kao logika ne razlikuje religije, kulturne identitete i nacionalnosti. Nebitno je gde je ovaj ili onaj rođen ili pre koliko se doselio u drugu zemlju ili grad.
Utešno je što je međunarodna zajednica jednodušno osudila napad kao što činila posle terorističkih udara sa islamističkim pečatom u Parizu, Briselu, Londonu, Madridu ili Berlinu. Ne sme biti dvostrukih aršina kada se radi o terorizmu koji brutalno odnosi živote nevinih ljudi.
Islamofobija je opasan fenomen pred kojim mi na Zapadu moramo da otvorimo četvore oči, isto kao i pred malom, ali opasnom grupom ekstremista među muslimanima.