Pre šezdeset godina DW počeo da emituje na srpskom i hrvatskom | Evropa | DW | 20.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

mediji

Pre šezdeset godina DW počeo da emituje na srpskom i hrvatskom

Pre šest decenija je Dojče vele pokrenuo radijski program za tadašnju Jugoslaviju. Uporedo s burnom prošlošću zemlje, i taj je program doživljavao transformacije.

Kada je u avgust 1962. radio Dojče vele (DW) proširio program za osam evropskih jezika, među njima je, uz programe na ruskom ili na poljskom, bio i program za Jugoslaviju na srpskom i hrvatskom jeziku.

U to se vreme Evropa nalazila u uzavreloj fazi Hladnog rata: tačno godinu dana ranije je Istočna Nemačka podigla Berlinski zid, a nekoliko meseci kasnije su na berlinskom graničnom prelazu Čekpoint Čarli američki i sovjetski tenkovi danima stajali jedni naspram drugih.

Samo dva meseca nakon početka emitovanja novih programa DW došlo je do Kubanske krize i svet se našao na rubu Trećeg svetskog rata – ovog puta atomskog.

Ogledalo raznolikosti

Mada nastao u vreme hladnoratovskih podela, Dojče vele nije bio zamišljen kao sredstvo političke agitacije. Od početka je ambicija bila spajanje, a ne razdvajanje, izgradnja mostova preko državnih i ideoloških granica. To je jasno formulisano i u Zakonu o Dojče veleu:

„Ponuda DW treba da predstavi Nemačku kao naciju evropske kulture, te slobodarsku i demokratske pravnu državu. To treba da bude mesto gde se raspravlja o nemačkim i drugim pogledima na najvažnije teme pre svega iz politike, kulture i ekonomije kako u Evropi, tako i na drugim kontinentima, s ciljem unapređenja razumevanja i dijaloga kultura i naroda“, stoji  zakonu.

Pri tom se naglašava da se realizacija tih ciljeva odvija „u sopstvenoj  odgovornosti“ Dojče velea.

U tom duhu se stvarao i program za Jugoslaviju na srpskom i hrvatskom jeziku. U prvo vreme je, uz redovne emisije vesti, najvažnija rubrika bila prenošenje pisanja nemačke štampe.

No, s vremenom je u program uključivano sve više sopstvenog novinarskog sadržaja. Pokrivajući širok spektar nemačkih i međunarodnih tema posebna se pažnja obraćala striktnom razdvajanju izveštavanja od komentarisanja, te vernom oslikavanju šarolikosti rasprava o političkim i društvenim pitanjima u Nemačkoj.

Jugoslovenska redakcija

Za razliku od većine drugih međunarodnih kratkotalasnih radio-stanica – kako u totalitarnim, tako i u demokratskim državama – DW kao deo nemačkog javnog servisa nije delovao kao produžena ruka vlade.

Ta „ekstremna nezavisnost Velea“, kao što je konstatovano u izveštaju eksternih stručnjaka iz 1972, „iziskuje posebnu novinarsku disciplinu njegovih saradnika“.

Program je 1963. proširen slovenačkim jezikom i preimenovan u program na jugoslovenskim jezicima, a tri godine kasnije pridružio im se i makedonski. Kada je 1973. u okviru DW osnovano posebno odeljenje jugoistočne Evrope, program za Jugoslaviju je bio najveći s 2 sata i 45 minuta emitovanja dnevno.

Urednik odeljenja u to vreme Ditrih Šlegel ovako je tada opisao situaciju: „U Jugoslaviji su televizija, radio i novine uglavnom na liniji partije. Odnos između DW i jugoslavenskih vlasti, uključujući i njihove medijske glasnogovornike, ponekad je više, a ponekad manje napet – to uglavnom zavisi od unutrašnjih političkih zbivanja. Kada se napadaju emisije Dojče velea, onda je to najčešće u paketu s napadima na sve zapadne medije.“

Rat je podelio i novinare

Sa zaoštravanjem krize u nekadašnjoj Jugoslaviji i početkom rata, i u tadašnjoj jugoslovenskoj redakciji DW je dolazilo do sve više trvenja, priseća se Šlegel, a uz to je postalo jasno da je dotadašnjim programom sve teže dopreti do slušalaca.

Stoga je početkom 1992. jugoslovenska redakcija rasformirana u zasebne redakcije: srpsku, hrvatsku, makedonsku i slovenačku. Uz to je osnovana nova redakcija na albanskom jeziku, za slušaoce u Albaniji i na Kosovu.

Godinu dana kasnije, kao direktna posledica rata, osnovan je i program za Bosnu i Hercegovinu. Kada su tamo izbile borbe, što je podstaklo i veliki talas izbeglica, pre svega u hrvatsku, ali i u srpsku redakciju je počelo stizati sve više pisama slušalaca koji su preko Dojče velea hteli da nađu svoje bližnje.

U početku su se ta pisma objavljivala u okviru tih programa, no kako ih je bivalo sve više, osnovana je posebna emisija s porukama za traženje nestalih osoba. Emisije su ubrzo zabeležile velik uspeh, bile su vrlo slušane, pa je na talasu tog uspeha nakon okončanja rata izrasla redakcija DW za Bosnu i Hercegovinu.

Nešto kasnije je slovenački program ukinut, budući da je osamostaljena Slovenija brzo napredovala na putu medijskih sloboda i bila je pred vratima EU, pa se smatralo da taj program više nije potreban.

Transformacija u multimedijalnu medijsku kuću

Sredinom devedesetih DW je doživeo veliku transformaciju. Kao prva medijska kuća javnog servisa, DW je pokrenuo internet-stranice, značajno je proširen televizijski program, sve veću ulogu dobilo je širenje dopisničke mreže u regionima u koje se program emituje.

Radijski je program većim delom ukinut, a težište je sada na onlajn sadržajima, televiziji i društvenim mrežama. U tom su se pravcu kretali i programi na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku.

Novi duh zajedništva

Mada urednički samostalne, srpska, hrvatska i redakcija za BiH sve vreme tesno sarađuju. Prostorno su smeštene jedna do druge, sarađuju pri obradi pojedinih tema, dogovaraju oko narudžbi tekstova dopisnika kada se radi o regionalnim zbivanjima.

Taj veliki potencijal za saradnju doveo je do toga da su gotovo tri decenije nakon rata programi za BiH, Hrvatsku i Srbiju organizaciono ponovo objedinjeni u zajedničku redakciju – BHS. Prema rečima Folkera Vagenera, urednika redakcije, saradnja i zajedništvo su „zadaci DW, s kojom se mi svi identifikujemo“.

Tako je BHS formirao zajedničke Jutjub i Instagram kanale, proizvodi se zajednički televizijski magazin „Europeo“ i popularni video-blog „Naši u Bundesligi“.

Da je taj koncept uspešan vidi se i po velikom broju korisnika na svim kanalima – od internet-stranica, preko video priloga i društvenih mreža, sve do uspešne saradnje s medijskim kućama u regionu.

U vreme kada Evropom ponovo duvaju vetrovi nekih novih hladnoratovskih podela, program BHS-a pokazuje da je zadatak koji je Dojče veleu zakonski propisan ponovo vrlo aktualan: profesionalnim novinarstvom promovisati dijalog među kulturama i narodima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.