Prazna, promašena i dosadna kampanja | Evropa | DW | 24.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Prazna, promašena i dosadna kampanja

Dosadna izborna kampanja, bez novih lica – to je bilans kampanje za izbore za Evropski parlament u Hrvatskoj: nedostatak vizije za samu EU, kao i izbegavanje stranaka da se bave nekim od najvećih hrvatskih problema.

Prateći izborne kampanje HDZ-a i SDP-a za Evropski parlament, neko neupućen lako bi mogao da zaključi da se u Hrvatskoj upravo završava izborna kampanja za Sabor. I to veoma, veoma dosadna, bezidejna i besadržajna kampanja. Red Jasenovca i Blajburga, red Franje Tuđmana i Dana državnosti, red čokoladnog namaza i evropskih fondova, red mladih i korupcije, afera i međusobnih optuživanja, bez želje za debatom i okršajima „jedan na jedan“… I to bi bilo to. Sve smo to već i slušali i videli u svim nacionalnim izbornim kampanjama nakon 2000-te.

Kao možda nikad ranije, politički analitičari, novinari, marketinški magovi, ekonomisti i stručnjaci svih fela slažu se su u oceni da Hrvatska još nije imala ovako lošu – praznu, promašenu i dosadnu izbornu kampanju. I to ne toliko zbog neinventivnih propagandnih trikova, koliko zbog činjenice da najveće stranke nisu uspele da ponude nijednu pamtljivu političku poruku koja bi imala veze s perspektivama Hrvatske u Evropskoj uniji ili perspektivama same Unije.

Već iz samih naziva stranačkih programa sasvim je jasno da je vodećim hrvatskim političkim strankama budućnost Evropske unije sasvim sporedna tema. HDZ je izborni program nazvao „Hrvatska za generacije“, a SDP „Ravnopravna Hrvatska“. Gde je tu Evropska unija? S vizuelne strane to izgleda ovako: HDZ na plakatima uz komad hrvatske zastave ima i komadić zastave EU s jednom i po žutom zvezdicom, a SDP je u krug koji čine 11 belih zvezdica i 12. kvadratić smestio slogan „Rame uz rame“.

Nedostaju nova i mlada lica

Liste kandidata posebna su priča. Kako je primetio stručnjak za politički marketing Željko Riha, umesto da su dve članstvom najbrojnije stranke ponudile biračima liste na kojima bi se, uz dokazane evropske parlamentarce, isticala nova lica, odnosno ljudi koji nemaju aktivne političke mandate, dobili smo liste u kojima su se dokazanim evroparlamentarcima mahom pridružili aktivni saborski poslanici.

Izuzetak je mogao da bude nosilac HDZ-ove liste Karlo Resler, koji je trebalo da bude HDZ-ov „magnet“ za mlade, ali je primećen tek kao prošlošću opterećen, politički ambiciozan podmladak stranačke sive eminencije Vladimira Šeksa. Zbog forsiranja Reslera, nameće se pitanje kako tako velika stranka nije uspela da pronađe neko novo, mlado lice izniklo iz „naroda“, a ne iz porodičnog kruga nekog od najmoćnijih HDZ-ovaca.

No, HDZ je barem ponudio novo lice, a SDP to nije ni pokušao. Pokušavali su da nas uvere da je uspeh Biljane Borzan po pitanju dela potrošačkih prava smer kojim će ta stranka ići u Evropski parlament, ali umesto da Borzan bude prvo lice kampanje, u prvi su se plan ugurali saborski poslanici Gordan Maras, Ranko Ostojić i Predrag Matić. Kako bi neko mogao ozbiljno da shvati da bi se taj spomenuti trojac, koji je do juče neuspešno vladao Hrvatskom, u Evropskom parlamentu borio za izjednačavanje hrvatskih penzija i plata s evropskima. To je, verovali ili ne, jedna od glavnih poruka iz završnice izborne kampanje SDP-a.

Ni HDZ ni SDP nisu se, nažalost, trudili da privuku nove birače i zapravo se sve svelo na neku vrstu, u suštini, odbranaške kampanje u kojoj je ključno bilo zaštititi bokove od manjih političkih stranaka koje teže centru ili pokušavaju da im otmu pravo na monopol nad domoljubljem (HDZ) i socijalnom osetljivošću (SDP). Izostalo je motivisanje šireg kruga birača da izađu na izbore za Evropski parlament, a članstvo i standardne simpatizere motivisalo se na odaziv porukama da je aktuelna vlast nesposobna (SDP) ili da je aktuelna vlast najbolja moguća (HDZ). Dakle, išlo se na minimalno potreban izlazak birača koji mogu da donesu pobedu. Pošto se opet očekuje niska izlaznost na izborima, jasno je da za pobedu neće biti potrebno mnogo glasova i da će je obezbediti već i sam izlazak članova i vernih simpatizera na birališta, pa su tim u skladu i kampanje bile „osmišljene“.

HDZ i SDP su izbegavali temu iseljavanja

Prema komparativnom evropskom istraživanju, u sklopu projekta „Platform Europe: European Elections Monitoring Centre“ koji koordinira Univerzitet „Roma Tre“, četiri najjače stranke (HDZ, SDP, Most, Živi zid) su u predizbornoj kampanji na Fejsbuku najviše objava posvetile hrvatskim temama (66%), tek svaka osma objava u fokusu je imala evropske teme, dok u gotovo trećini objava Evropska unija nije ni spomenuta. HDZ, SDP, Most i Živi zid su u Fejsbuk-kampanji Evropsku uniju uglavnom prikazivali kao „bankomat“ – kako u virtuelnim, tako i u realnim izbornim kampanjama.

Ekonomija Evropske unije u Hrvatskoj je svedena na priču o povlačenju sredstava evropskih fondova. U ovonedeljnom nastupu na HRT-u, dr Kristijan Kotarski, stručnjak za ekonomsku politiku, upozorio je da nismo čuli ni reči o bankarskom sistemu EU, a kamo li ozbiljnije razmišljanje o ekonomskoj budućnosti EU i njenih građana, odnosno ekonomskoj budućnosti Hrvata u toj zajednici naroda u kojoj zauzimamo samo dno.

Problemom broj jedan današnje Hrvatske, egzodusom mladih, radno sposobnih građana zbog gubitka perspektive i vere u promene, i HDZ i SDP su suštinski izbegavali da se bave, jer se iseljavanje pola miliona ljudi i razmahalo u poslednjih šest godina, za šta te dve stranke snose direktnu odgovornost. Baš kao što im je odgovornost podeljena za propast i rasparčavanje hrvatske brodogradnje (firme Uljanik i 3. maj) čega su birači svedoci upravo u jeku izborne kampanje.

Zato ne bi trebalo da čude poslednja istraživanja javnog mnjenja o popularnosti stranaka i političkih kapitalaca među biračima, prema kojima najvećim strankama popularnost pada, iako je za nama jedna od najskupljih i najdužih izbornih kampanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM