Pravosudna odluka sa ukusom politike?

Ustavni sud Srbije (USS) je u svom obrazloženju naveo da takva mera predstavlja poslednji odbrambeni akt demokratskog društva. Sud je stoga zauzeo stanovište da je takvu meru moguće izreći tek kada se pouzdano utvrdi da sve prethodno preduzete mere nadležnih državnih organa nisu sprečile kontinuirano delovanje udruženja i njegovih aktivnosti usmerenih na ostvarenje Ustavom zabranjenih ciljeva.

Republičko javno tužilaštvo je tražilo od Ustavnog suda da zabrani te organizacije zbog stalnog delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenja Ustavom zajamčenih prava i izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Pomenute organizacije su prema oceni Tužilaštva „kontinuirano ugrožavale ljudska prava i slobode, učestvovale u nasilju, i širile mržnju prema LGBT populaciji i drugim narodima... Ciljevi udruženja objavljeni na njihovom sajtu su i 'oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu državu' - Srbija, Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska i Federacija BiH, bivša Republika Srpska Krajina i severna Albanija - čime se implicira upotreba nasilja jer ugrožava teritorijalni integritet susednih država i narušava dobrosusedske odnose“, stoji takođe u predlogu Tužilaštva.

Osokoljeni desničari

Politička javnost različito tumači ovakvu odluku USS. Pojedine stranke smatraju da se sudske odluke moraju poštovati, dok opozicione navode da je ovakva odluka posledica političkog pritiska. Goran Miletić, programski direktor za Zapadni Balkan u Civil Rights Defenders, ocenjuje za DW da će ovakva odluka svakako imati ozbiljne posledice:

„Ovakva odluka će izazvati dosta pažnje u javnosti i biće potpuno pogrešno interpretirana, što je već slučaj. Dakle, nije prošlo ni 24 sata, a 'Naši' su već saopštili kako oni smatraju da je njihovo delovanje potpuno u skladu sa Ustavom, potpuno zakonito, i da je sve ono što oni rade potpuno u redu. Upravo takvih posledica se i ja lično plašim. Smatram da će u neposrednoj budućnosti ovakve i slične organizacije, kojih je sve više u Srbiji, tumačiti da je njihovo delovanje koje se tiče poziva na nasilje i govor mržnje ustavno i zakonito.“

USS osluškuje stanje u politici

Izvesnu zbunjenost u javnosti povodom ove odluke USS izazvala je i činjenica da je pre samo pet meseci USS zabranio delovanje organizacije „Obraz“. Ako se analiziraju proklamovani ciljevi i delovanje „Obraza“ i organizacija „SNP 1389“ i „SNP Naši“ vidljivo je da među njima skoro da nema razlika. Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za DW da se sada postavlja pitanje koliko je na ovu odluku uticao drugačiji politički momenat. O tome zašto je jednu odluku doneo a drugu nije ostaje i na samom Ustavnom sudu da to pojasni, ističe Antonijević:

„Na žalost, Ustavni sud jeste i u prošlosti prilično osluškivao stanje u politici pre nego što se odlučivao na pojedine odluke. Zbog toga se nadam da ćemo u budućnosti videti neku konzistentniju praksu Ustavnog suda, i jedno adekvatnije reagovanje u svakom slučaju kada je Ustavni sud dužan da reaguje.“

Pasivna država

USS je u svom obrazloženju na neki način uputio kritiku državnim organima, pre svega Tužilaštvu, kako nije adekvatno reagovalo prilikom slučajeva na osnovu kojih se tražila zabrana ultradesničakrskih organizacija. Milan Antonijević smatra da su to opravdane kritike:

Vi kao država imate niz mera koje možete preduzeti protiv onih koji šire mržnju, čine krivična dela, ili na drugi način deluju suprotno onome što stoji u našem Ustavu. To nije na adekvatan i dovoljno jasan način rađeno u prošlosti. Tačno je da tužilaštvo, iako je to moglo, nije u nekim slučajevima blagovremeno reagovalo. Videćemo li da će se nakon ove odluke Tužilaštvo i drugi državni organi prenuti i krenuti da odlučnije reaguju.“

Goran Miletić smatra da će članovi ovih organizacija sada biti osokoljeni ovom odlukom. S jedne strane očekuju da ne mogu biti zabranjeni, a sa druge strane se uopšte ne plaše tužilaštva, koga bi najviše trebalo da se boje. A tužilaštvo bi sa svoje strane trebalo da pokreće postupke u svakom konkretnom aktu koji oni preduzimaju, bilo to nasilje, govor mržnje ili nešto treće, kaže Miletić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković