Posle čitavog niza blamaža, Republikanci su u Kongresu sa poreskom reformom napokon izvojevali i jednu veću zakonodavnu pobedu. Tramp i njegova stranka će narednih meseci svakako slaviti to što su ispunili jedno predizborno obećanje koje će doprineti tome da „Amerika ponovo bude velika“. No, to je pogrešno – kako to jasno pokazuje više nezavisnih istraživanja.
- pročitajte još: Opada podrška Donaldu Trampu
Reforma poreskog sistema će bogate samo učiniti još bogatijim. Prema jednoj studiji nezavisnog Centra za poresku politiku, u 2027. godini – poslednjoj godini reforme – jedan procenat najbogatijih će zgrnuti 82 odsto ušteđenog poreza. Razlog tome je da većina drugih odredbi poreske reforme ističe već pre tog roka. No, iako će zakon sa sveobuhvatnim merama smanjenja poreza za sve grupe zarada sledeće godine stupiti na snagu, pet procenata Amerikanaca će plaćati veći porez nego sada, dok će najviše profitirati oni najimućniji.
Najteže pogođeni - najslabiji
No, neće se ostati samo na velikim poreskim olakšicama za preduzeća, bogate i za porodicu Tramp. Jedan deo reforme na koji se često zaboravlja posebno pogađa donji srednji sloj i siromašne ljude, one koji od poreskih olakšica ionako najmanje profitiraju. Jer, time se ukida jedan važan element zdravstvene skrbi „Obamaker“ – novčana kazna koju mora da plati onaj ko nije zdravstveno osiguran. Bez te mere, deset miliona ljudi bi moglo da ostane van sistema. To će dovesti do povećanja broja ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje i dovesti u pitanje funkcionalnost sistema „Obamakera“. No, ukidanje tog sistema koji je, i pored problema, omogućio milionima Amerikanaca da dobiju zdravstveno osiguranje, odavno je važan cilj Republikanaca. Reformom poreza oni su mu se primakli za još jedan korak.
- pročitajte još: Poraz Trampa, pobeda Alabame
Ovaj zakon pogađa obične građane i na jedan drugi način: reforma poreskog sistema bi, kako se procenjuje, u roku od deset godina mogla da poveća budžetski deficit za više od bilion dolara. Isti političari koji stoje iza upravo donetog zakona, zato će, da bi se to kompenzovalo, tražiti drastično smanjenje izdataka, i to onih koji upravo najviše znače siromašnim i starim ljudima.
A Demokrate?
Za Trampa reforma poreza predstavlja i zvanični kraj uloge u kojoj je sam sebe video – advokata običnih ljudi. Naravno da je to uvek bio samo mamac. No, sada i poslednji znaju na čemu su sa Trampom. I isto tako je očigledno – i pored retorike koja to demantuje – da Republikanska stranka ima podršku velikih koncerna. To nije ništa novo. Ali, zanimljivo je da Republikanci koji su nekada bili ponosni na svoju budžetsku disciplinu sada zaboravljaju na tu vrlinu i glasaju za zakon koji će bitno povećati deficit.
Naposletku, opozicione Demokrate sada mogu da se uzdaju u sledeće izbore za Kongres i predsednika – štetan zakon bi jednostavnim glasanjem u Kongresu mogao da bude uklonjen.