Prava dece ipak (još) ne ulaze u nemački Ustav

I u koalicionom sporazumu vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokrata je objavljena namera da se, shodno Konvenciji o pravima dece Ujedinjenih nacija iz 1989. i u Nemačkoj ustavno zagarantuju prava mališana. Ali izgleda da nije problem samo pridobiti poslanike opozicije u Bundestagu za taj predlog, kako bi se postigla dvotrećinska većina neophodna za promenu Ustava, već i da među koalicionim partnerima ne postoji sloga kada je reč o sadržaju i smislu te dopune.

Konačni predlog dopune Člana 6. ustava je glasio: "Moraju da se poštuju i štite ustavna prava dece, uključujući njihovo pravo na razvoj u samoodgovornu osobu. Dobrobit deteta mora da se uzme u obzir na primeren način. Mora da se podrži i ustavno pravo dece da budu saslušana. Primarna odgovornost roditelja ostaje nepromenjena.

"Primereno" - ili više od toga?

Demohrišćani i Socijaldemokrate su dugo raspravljali o tome da li dobrobit deteta treba uzeti tek "primereno" - što je bilo najviše na šta su bili spremni Demohrišćani, ili "bitno" ili čak "prioritetno" za šta se zalaže i socijaldemokratska ministarka pravosuđa Kristine Lambreht koja je preuzela i dužnost ministarke za porodicu.

Prava dece Demohrišćani ipak vide prilično konzervativno: oni tu vide osetljivu ravnotežu tri faktora - dece, roditelja i države koja propisima svakom određuje njegova prava. Zamenik poslaničkog kluba Demohrišćana u Bundestagu, Torsten Fraj, smatra da ne bi smelo da se dogodi da država na štetu roditelja dobije veća ovlašćenja.

Političarka stranke Zelenih Katrin Gering-Ekart upozorava da "shvatanje da roditelji automatski uvek čine pravu i dobru stvar za svoju decu nije realnost. Ali nije ni realnost da država, kada dečija prava nisu u dovoljnoj meri uvažena, automatski čini dobro za decu."

Ministarka Lambreht, međutim, smatra da bi smisao takvog članka bio dati deci posebna prava koja se tiču njihovih posebnih potreba. I Liberali imaju svoje prigovore. Oni se pitaju, kome se čini nešto dobro ako se samo jednoj grupi stanovništva daju posebna prava. A bez glasova Zelenih i Liberala ni u Bundestagu nema dvotrećinske većine za promenu Ustava.

Konvencija UN je jasna

Neuspehom su razočarane i organizacije koje zastupaju prava dece kao što su Akcioni savez za dečija prava i humanitarna organizacija SOS Dečije selo. Akcioni savez upozorava da su prava dece još jednom i već "previše puta zaobiđena", a to je težak udarac pogotovo u ovo doba pandemije kada su zbog uvedenih mera upravo deca bila naročito pogođena u njihovom slobodnom detinjstvu.

Pored toga i konvencija UN je jasna: "Kod svih mera koje pogađaju i decu, bez obzira da li su one plod javnih ili privatnih ustanova socijalne zaštite, pravosuđa, državne službe ili zakonodavnih tela, dobrobit deteta je faktor koji prioritetno treba uzeti u obzir." Nemačka je ratifikovala tu konvenciju, tako da se postavlja pitanje zašto želi da se piše ustavna odredba koja bi još uvek imala tek simbolično značenje, upozoravaju te organizacije.

Zaštite zapravo ima

Iako ima zemalja u svetu gde deca jedva da imaju neku zaštitu države, Nemačka i bez promene Ustava ni u kom slučaju nije među njima: još 1968. je Ustavni sud doneo odluku da su deca "bića sa vlastitim ljudskim dostojanstvom i vlastitim pravom na razvoj svoje ličnosti", a 2008. je još dodato da deca nisu tek "privezak" roditelja, nego samostalni pravni subjekat sa ustavom zagarantovanim pravima. Roditelji su dužni "svoje delovanje da usmere na dobrobit dece."

Pored tih odluka najvišeg suda, tu su i čak tri zakona: o zaštiti mladih, o pomoći deci i mladima, kao i Građansko pravo, kojim je još od 2000. deci zagarantovan odgoj bez nasilja. Interesi dece su svakako zastupljeni i u ovoj vladajućoj koaliciji: prošlog oktobra je pokrenuta inicijativa za uvođenje Zakona za borbu protiv seksualnog nasilja nad decom. Zato i neki pravni stručnjaci smatraju da je uvrštenje prava dece i u Ustav - zapravo suvišno.

Mali - i odlučujući detalj

Ali tu je jedna stavka koja je propisana i konvencijom UN - i koja se očigledno ne dopada svim strankama i interesnim grupama: pravo dece da iznesu svoje mišljenje o stvarima koje se i njih tiču. Recimo da li će se negde graditi raskrsnica ili škola. "Učestvovanje dece i mladih (u takvim odlukama) je od velike važnosti u demokratskom društvu", smatra Akcioni savez za prava dece.

I naravno da će opet odrasli biti ti koji će tumačiti ovakvu ili onakvu "volju" dece - prema svojim shvatanjima. Mališani će možda, kad odrastu proklinjati sudbinu, ali dok su mali svakako će pre izabrati igralište nego parkiralište.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu