Pratite svoj nos: Kako telesni mirisi upravljaju našim ponašanjem | Mozaik | DW | 05.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

nauka

Pratite svoj nos: Kako telesni mirisi upravljaju našim ponašanjem

Naše čulo mirisa ne određuje samo naš izbor partnera, već i izbor naših prijatelja. Ali to nije sve. Evo kako na muškarce utiče miris ženskih suza, a kako na majku miris sina…

Hemija funkcioniše

Hemija funkcioniše

Ima nečeg animalnog u njuškanju, jer životinje njuškanjem biraju partnera. Ali mi ljudi? Jok! Mi smo viša bića!

Specijalista za anatomiju Pol Broka je bio ključan u oblikovanju ovog pogleda ljude odnosno njuškanje. U 19. veku je ljudima pripisivao nerazvijeno čulo mirisa, što je trebalo shvatiti kao kompliment: oni koji su obdareni inteligencijom i slobodnom voljom verovatno mogu i bez mirisa kao nosioca informacija.

Konji se njuškaju

Konji se njuškaju

Iako su istraživanja čula mirisa i danas u povoju, jedno je sada jasno: ne samo da stalno njušimo sebe i druge – ono što mirišemo takođe ima odlučujući uticaj na naše ponašanje. Čak i ako se držimo Pola Broke i ignorišemo čulo mirisa - ono nas kontroliše.

Kako miris ženskih suza utiče na muškarce?

„Čulo mirisa je najstarije čulo kod ljudi i direktno je povezano s limbičkim sistemom - područjem u mozgu gde se obrađuju emocije", objašnjava Laura Šefer, naučnica na poliklinici za psihoterapiju i psihosomatiku u Dresdenu.

Dakle, ono što mirišemo ima direktan uticaj na naša osećanja.

Izraelski neurobiolog Noam Sobel u jednoj studiji opisuje da je miris ženskih suza uzrokovao pad nivoa testosterona kod muškaraca - dakle i pad nivoa seksualnog uzbuđenja.

Suze sadrže hemijski signal koji se samo nesvesno može percipirati putem mirisa, a koji ipak ima uticaja.

Mirišeš kao ja, prijatelju!

Slično, nesvesno, iz mirisa tela drugih ljudi možemo iščitati strah, agresiju, stres i sreću. Izbor partnera takođe se vrši uz pomoć nosa - a i prijateljstva imaju korene u mirisu tela.

Inbal Ravrebi, koja radi s Noamom Sobelom na Vajcmannovom institutu u Izraelu, nedavno je objavila studiju o tome.

„Znamo da su prijatelji često slični na mnogo načina -  pa često i genetski. Stoga smo hteli da znamo da li je verovatnije da ćemo se sprijateljiti s ljudima čiji je miris tela sličan našem", kaže Ravrebi.

Istraživači su ispitali miris tela ljudi koji su već bili prijatelji i ustanovili: dobri prijatelji imaju sličan miris.

Osim toga, analizirali su telesne mirise različitih ispitanika koji se još ne poznaju - kako bi potom predvideli koji od njih će se najverovatnije sprijateljiti.

Kako bi to utvrdili, istraživači su koristili takozvanu „igru ogledala": dve osobe su okrenute licem jedna prema drugoj, i ćuteći pokušavaju da uzajamno prate pokrete dlanova i ruku. Što se bolje razumeju, to su pokreti sličniji i ujednačeniji.

„Predviđanje je bilo tačno u 71 posto slučajeva", kaže Ravrebi. Ovaj ogroman uticaj mirisa tela iznenadio je čak i istraživače.

Pritom nije važno pronaći nekoga ko koristi isti sapun ili isti parfem. Iako i to utiče na telesni miris, u osnovi svi mi imamo jedinstveni miris - poput otiska prsta, kaže Ravrebi.

„Zapravo, posebno volimo miris šampona ili parfema kada pojačava komponente mirisa našeg tela", naglašava Ravrebi.

Miris bebe i miris dečaka

Psihološkinja Laura Šefer je ispitala uticaj mirisa tela u jednoj studiji s roditeljima i njihovom decom.

Kao i mnoge bebe životinja, novorođenčad imaju najrazvijenije čulo mirisa. Bebe prepoznaju svoju majku po mirisu mnogp pre nego što mogu jasno da vide.

Mama i mali sin

Mama i mali sin

Hipoteza je bila da je odnos majka-dete ojačan i činjenicom da roditelji posebno uživaju u mirisu svojih potomaka. Stoga je Šefer proverila mogu li majke razlikovati miris svog deteta od mirisa druge dece, da li im se posebno sviđa miris svog deteta kao i da se ta majčina preferencija mirisa menja tokom odrstanja deteta.

Sve dok mališani nisu navršili devetu godinu, majke su rado njušile i pouzdano prepoznavale svoje potomke u grupi druge dece. No, s početkom ranog puberteta i porastom nivoa testosterona, majkama sinova bilo je sve teže da svoje dečake prepoznaju po mirisu - i njihov miris im se sve manje sviđao.

Ali ta odbojnost nije ostala: Šefer je ustanovila da su majke ponovno mogle da razlikuju miris svojih sinova najkasnije u odraslom dobu - i on im je opet bio prijatan.

Ovaj fenomen se dalje istražuje, a Šefer je takođe istraživala mirisne preferencije očeva. Studija trenutno prolazi kroz proces recenzije i očekuje se da će uskoro biti objavljena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Audio i video