Pozorišni festival u Kabulu
31. avgust 2007.
Ove godine je vrhunac festivala predstavljalo prvo gostovanje nemačkog pozorišnog ansambla, Plesnog teatra iz Berlina. To je bio poseban dogadjaj ne samo za gledaoce nego i za ansambl.
Helena Valdman trči preko bine Francuskog kulturnog centra, popravlja scenografiju, pomera glumicu, isprobava svetlo. Poslednja proba pre premijere komada "Vratiti pošiljaocu" .
"Moj komad "Pisma iz Tentlanda" koji sam radila sa ansamblom iz Teherana pre godinu dana je skinut sa repertora. Posle toga sam sa glumicama iz Irana koje se nalaze u izbeglištvu uradila novi komad koji predstavlja odgovor na ta pisma koja su iz Teherena slata u svet. Egzilanti iz Berlina su odgovarali ljudima u Teheranu i ne samo njima, i pričali o životu u egzilu.”
Energična režiserka ponovo skače na binu i daje nove sugestije. Vreme leti, sledeća pozorišna trupa čeka na svoj termin.
" Mislim da se ta tema ovde posebno dobro uklapa mada mi predstavu igramo po celom svetu. Bili smo u Palestini i u Portualu. Tema je svugde razumljiva."
Ansambl se u gradu nalazi već nekoliko dana i začudjeni su da se tu život odvija normalno.
"Imali smo mnogo dvojbi pre nego što smo došli. Jedna glumica je odustala od gostovanja."
Na festival su došla i tri ženska ansambla. Centralna tema prikazanih komada bili su socijalno-kritički tekstovi. Lepeza je široka, od prisilne udaje, droge, do političkih problema u zemlji. Lin Hajdenrajh, direktorka Gete instituta kaže da su prethodni festivali naišli na pozitivne rekacije
" Vrlo pozitivne. Ovde je 23 godine bio rat i sada se pokazuje velika glad za kulturom i obrazovanjem."
Još pet minuta do početka predstave. Sala Francuskog kulturnog centra, koja prima oko 500 gledalaca je skoro puna. Iza bine se širi nervoza medju glumcima. Glumici Sanam Afrašek, se na licu vidi napetost.
”Znam da poneki od nas razmišljaju o tome kako će nas primiti publika. Verujem da se u najcrnjim mislima čak plašimo da bi moglo doći do ispada.”
Nakon dva sata sve je gotovo. Nije bilo agresivne rekacije publike, samo oduševljenje. Predstava "Vratiti pošiljaocu" je dobro primljena a glumci su osetili veliko olakšanje kad se prolomio dugotrajni aplauz.