Povratak u rodno Bogoševce | Politika | DW | 23.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Povratak u rodno Bogoševce

Četvoročlana familija Spasić se pre tri meseca, nakon 14 godina raseljeničkog života, vratila u rodno Bogoševce nedaleko od Prizrena. Žive u veoma lošim uslovima i nadaju se da će im se bar kuća renovirati.

default

Porodica Spasić

“Posle rata otišao sam u Kosovo Polje. U sabirnom centru sa svoje dvoje maloletne dece i suprugom, živeo sam sa još 300 ljudi. Nakon toga došao sam na Brezovicu 2000. godine i odatle se nisam nigde pomerao. Punih 14 godina na Brezovici, u Štrpcu, radim kao kurir u školi. Plaćao sam kiriju u Jažincu, menjao pet stanova. Došao sam ovde, a želja mi je samo da se renovira donji sprat, kuća, i krov, kako bih ostao da živim na svom ognjištu“, priča Momčilo Spasić, dok sa suprugom i dve ćerke sedi na krevetu u sobi, koja je pola srušena, a drvo postavljeno da drži zid, kako im se ne bi srušio na glavu.

Vratili su se u rodno Bogoševce nakon toliko godina iz više razloga, a najvažniji je prema Spasićevim rečima što “nije više mogao da izdrži u Jažincu, zbog visoke kirije i slabe plate“. „Nisam bio u mogućnosti da finansiram školovanje moje dece“, kaže Spasić.

Voda se greje na šporetu

Die Familie Spasic

Na svom ognjištu

Njegovoj supruzi Živki najteže padaju svakodnevni problemi u prilično oštećenoj kući. “Nemamo deci gde da spremimo. Nemam šporet na struju, nemam sudoperu, nemam kupatilo kao što treba, da bi se deca i mi okupali. Teško mi je da dižem lonce na šporet i grejem vodu i kao pre sa čašama da se polivamo i kupamo“, dodaje Živka Spasić.

Svakodnevne probleme donekle im ublažava ponovni život u rodnom selu i dobar prijem komšija iz okolnih mesta. Često odlaza u 15-tak kilometara udaljeni Prizren.

“Družimo se i sa Srbima i Bošnjacima, i sa Albancima imamo dobre prijateljske odnose. Nikakve probleme nemamo ni u Prizrenu, ni u okolnim selima, gde žive Bošnjaci ili Albanci“, priča nam Momčilo Spasić.

Njihovim ćerkama Radici i Dragani, Internet je najčešće jedini prozor u svet. U selu ne mogu da gledaju ni televiziju. Mogu jedino, povremeno da prate bosanski program lokalnog radija. “Preko Interneta se čujemo sa drugarima iz Gušterice, Lapljeg Sela (centralno Kosovo) iz Štrpca i izađemo ponekad. Oni dođu po nas, izađemo sa njima i vrate nas“, kažu Radica i Dragana.

Izlazak u Tirani

Die Familie Spasic

Ulice zarasle u korov

Mladi Srbi u ovom delu Kosova brzo se adaptiraju na nove okolnosti. Radica je prošle godine 10 dana letovala u Draču, a na kafu, kako kaže, često odlazi u Tiranu, glavni grad Albanije, udaljen dva i po sata vožnje novim auto-putem.

„Tirana deluje prelepo. Sviđa mi se taj grad jer ima dosta obrazovanih ljudi i svako gleda svoj život. Niko ne gleda drugog šta radi, ni za drugi sto. Kako god da se ponašaš to je tvoje, ne zamere ti opšte. Ti živiš svoj život, oni svoj. To mi se sviđa.“

Radica Spasić, koja je u Štrpcu završila srednju Saobraćajnu školu, želela bi da postane pripadnica kosovske policije. “Volela bih da budem policajka. Jednostavno volim pravdu, eto to je razlog. Kod mene bi bilo – družba je družba, a služba je služba.“

U Bogoševcu trenutno živi desetoro ljudi, a do kosovskog rata, bilo ih je nekoliko puta više. Najveći broj kuća, među njima i onih nedavno izgrađenih za povratnike, uglavnom su prazne, a imanje pored regionalnog puta Prizren–Štrpce skoro da je u potpunosti rasprodato.

Autor: Refki Alija, Prizren
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video