Povratak u radijaciju? | Politika | DW | 22.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Fukušima

Povratak u radijaciju?

Nivo zračenja u regionu Fukušime i dalje je previsok, ali vlasti užurbano rade na povratku stanovnika. Meštani su u teškoj dilemi. Organizacija Grinpis zahteva od japanske Vlade da ne stavlja ljude pod pritisak.

Seoce Itate u regionu Fukušime ima tačno nula stanovnika. Skoro 6.000 ljudi je odatle evakuisano nakon havarije na nuklearnom reaktoru Fukušima 1, koji se nalazi na obali, čertdesetak kilometara od sela. Itate spada u najžešće kontaminirana mesta. Krajem marta će, prema najavama, japanska vlast ukinuti naredbu o evakuaciji što znači da stanovnici – osim u jednom delu mesta – mogu da se vrate svojim kućama.

Kao Černobilj

Organizacija za zaštitu životne sredina Grinpis tvrdi da mnogi stanovnici neće dobrovoljno pohrliti nazad. Jer, uprkos dekontaminaciji, radijacija je i dalje na opasno visokom nivou. Japanska vlada, prema navodima Grinpisa, primorava ljude na povratak tako što im ukida finansijsku podršku. Naime kada Vlada proglasi određeno područje bezbednim, povratnici još godinu dana dobijaju finansijsku pomoć. Onda su ponovo prepušteni sami sebi.

U teoriji, meštani bi trebalo da se vrate svojim poslovima. Ali na primeru Itatea Grinpis pokazuje da je to praktično nemoguće. Oko tri četvrtine atara ovog mesta čine šumovita brda od kojih su mnogi stanovnici zavisili. Prema Grinpisu, u tim šumama je radijacija i dalje visoka kao u zoni od 30 kilometara od Černobilja koja je i 30 godina nakon havarije nenaseljena.

„Ako odluče da žive negde drugde, onda neće imati novca. Ponekad neće biti dobrodošli jer će ljudi reći: Zašto se ne vratite kada možete?“, priča za DW Hajnc Smital, nuklearni fizičar koji kao stručnjak za radijaciju radi u nemačkom ogranku Grinpisa. „Ali ljudi koji se vrate imaće kontaminirano zemljište. Kako da se bave poljoprivredom?“

Nuklearna katastrofa je primorala oko 160.000 ljudi na evakuaciju. Desetine hiljada njih već šest godina žive u privremenom smeštaju. Dekontaminacija je bila skoncentrisana na površine neposredno oko domova, na poljoprivredna dobra i prostor od dvadesetak metara oko javnih puteva. Iza toga su ostali milioni tona nuklearnog otpada raspoređenih na hiljadama lokacija u prefekturi Fukušimi. Ali to nije smanjilo nivo radijacije u Itateu na bezbedan nivo, tvrde u Grinpisu.

Japan Okuma Fukushima Messgerät 213 micro Sievert per hour

Japanska vlada, prema navodima Grinpisa, primorava ljude na povratak

Sabiranje radijacije

Optužba poznate organizacije je ozbiljna: Zvanični Tokio pokušava da „normalizuje“ nuklearnu katastrofu, da probudi utisak kako samo nekoliko godina nakon opasne havarije ljudi bez problema mogu da žive i rade u pogođenim područjima. „Time se [japanska Vlada] nada da će prevazići javni otpor nuklearnoj energiji“, piše Grinpis.

Ključno je računanje stepena radijacije. Dok se japanske vlasti koncentrišu na godišnji nivo radijacije, Grinpis traži da se proračuna ukupna izloženost radijaciji tokom celog života. Merenja ove organizacije pokazuju da je u regionu Itatea tokom sledećih sedamdeset godina – manje od ljudskog veka – procenjena radijacija od 39 do 183 milisiverta. Tome treba dodati takozvanu prirodnu radijaciju kojoj su izloženi svi ljudi na svetu, ali i radijaciju kojoj su stanovnici bili izloženi neposredno posle havarije.

Radijacija je dakle u nekim područjima viša od maksimalne preporučene doze koju propisuje Međunarodna komisija za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Ona predviđa najviše jedan milisivert godišnje.

Zato Grinpis traži od Tokija da dozvoli ljudima da sami odluče da li će se vratiti, te da svi, bez obzira na svoju odluku, i dalje uživaju finansijsku podršku. „Terati ljude u tu situaciju je kršenje ljudskih prava jer oni ništa nisu skrivili. Operator nuklearne centrale je odgovoran za štetu koju je prouzrokovao“, rekao nam je Smital. „Jasno je da je velika šteta po imovinu i životni stil ljudi, ali Vladu to ne zanima.“

DW.COM