Povratak Crne Gore na Zapad

Najviše razloga za zadovoljstvo ostvarenim u ovoj godini svakako ima Demokratska partija socijalista premijera Mila Đukanovića iako taj ugođaj delimično narušavaju loši ekonomski rezultati sa kraja godine. Jer, njen kandidat Filip Vujanović je u aprilu ponovo izabran za predsednika Crne Gore, ta je stranka u novembru trijumfovala na izborima u Kotoru, a mesec dana kasnije Crna Gora je podnela zahtev za status kandidata za članstvo u EU.

Istovremeno je crnogorska opozicija, razjedana unutarstranačkim sukobima, trpela poraz za porazom. Slabije rezultate od očekivanih ostvarivala je i Socijaldemokratska partija, koalicioni partner Đukanovićevih socijalista, što analitičare navodi na zaključak da se Crna Gora vraća u jednopartijski sistem. I to nije ništa neočekivano. Istorija je, naime, svedok da vlast u Crnoj Gori nikada nije smenjena na izborima.

Priznanje nezavisnosti Kosova

Opozicija se ponadala da bi se moglo desiti u oktobru, kada je crnogorska Vlada priznala nezavisnost Kosova, iako se toj odluci, po svim anketama, protivilo 80 odsto građana Crne Gore. Ali, samo desetak hiljada ljudi na mitingu pred zgradom Skupštine Crne Gore u Podgorici pokazalo je da se u Crnoj Gori više ne može „dogoditi narod“ po ugledu na tzv. „antibirokratsku revoluciju“.

„Crna Gora je samo priznala realnost, jer je Kosovo već devet godina nezavisno“, rekao je Đukanović obraćajući se u crnogorskom Parlamentu poslanicima opozicije i javnosti i istakao: „Svi koji žele dobro Srbiji treba da joj pomognemo da podvuče crtu ispod nečega čemu popravke nema, da se okrene onome što je njena izvesna evropska budućnost, da pokuša da svoje ogromne potencijale stavi u funkciju zaostatka vremena u poslednje dve decenije i da ostvari svoju evropsku budućnost.“

Konstatujući da je ta odluka suprotna interesima i Crne Gore i Srbije, lider opozicione Socijalističke narodne partije Srđan Milić je odgovorio: „Kosovo je i po svom svekolikom pravu i po pravdi sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije i tako će zauvek biti. Niko ne može jednom narodu oteti njegovu dušu.“ Odluka o priznanju nezavisnosti Kosova imala je za posledicu proterivanje ambasadora Crne Gore iz Beograda, što je dovelo do pogoršanja odnosa između Crne Gore i Srbije.

Podrška SAD i EU

A zbog sve boljih veza sa Zapadom i približavanja Severnoatlantskoj alijansi, zvanična Podgorica je imala snažnu podršku SAD i EU, a njen petostruki premijer je ponovo postao omiljena ličnost u zapadnim prestonicama.

To, međutim, nije uticalo na smanjenje oštrih kritika prema crnogorskoj vlasti. Jer, korupcija i organizovani kriminal razjedaju ionako slabašne društvene, političke i ekonomske institucije, reforme u oblasti pravosuđa i uprave nikako da krenu, a pojačani su i napadi i pritisci na nezavisne medije i novinare.

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uveren je da ova država iako sporo, stabilno napreduje ka EU. „Ako je nešto dobro u toj sporosti to je da se javnost i svi mi zajedno edukujemo kako je naporno graditi borbu za pravdu. Istovremeno, šaljemo jasne poruke kriminalu šta ih čeka.“

U svakom slučaju, možda je ponovno okretanje Crne Gore Zapadu, nakon višegodišnjeg lutanja, najznačajniji rezultat crnogorske politike u 2008. godini.