Povećan broj politički motivisanih napada u Nemačkoj

Tokom pandemije korone došlo je do radikalizacije određenog broja ljudi u Nemačkoj. To se odražava i u statistici kriminala. Prošle godine zabeležen je najveći broj politički motivisanih nedela od 2001. godine – dakle u poslednjih 20 godina. Prema preliminarnim podacima Savezne službe za borbu protiv kriminala, broj krivičnih dela s političkom pozadinom u 2021. porastao je za gotovo šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zabeležena su tako ukupno 47.303 krivična dela – proizilazi iz odgovora savezne vlade na pismeni upit poslanika stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Martina Hesa.

To znači da je politički motivisan kriminal dostigao najviši nivo od uvođenja godišnje statistike 2001. godine. S obzirom na to da se odgovor vlade odnosio na upit od 5. januara, broj nedela mogao bi da bude i veći.

Više krivičnih dela iz desničarskog miljea

Taj porast uzrokovan je politički motivisanim nedelima koja se ne mogu pripisati ni levom, ni desnom spektru. Ključnu ulogu, smatraju organi bezbednosti, tu ima uzavrela klima u društvu podstaknuta pandemijom korone.

Većina krivičnih dela zabeleženih 2021, ali i prethodne godine, bila je desničarski motivisana. Prelazna statistika pokazuje da je više od 19.000 krivičnih dela počinjeno od strane osumnjičenih pripadnika desničarskog spektra. Više od 17.000 krivičnih dela policija nije mogla ideološki da svrsta ni u desničarske, ni u levičarske. Oko 9.000 krivičnih dela izvršenih tokom prošle godine, policija pripisuje levičarima.

Pad broja nasilničkih akata

Prema statistici, policija je u okviru krivičnih dela s političkom pozadinom zabeležila pad broja nasilničkih akata za oko šest odsto. Međutim, i kod te vrste nedela upada u oči da policiji nije uspelo da u većem broju slučajeva svrsta počinioce u neki politički spektar.

Prošle godine su 1.047 nasilničkih dela počinili ljudi koje policija nije mogla da svrsta ni u desnicu, ni u levicu ni u islamiste, niti u neku stranu ideologiju, poput one koju zastupa recimo zabranjena kurdska PKK.

Poređenja radi, prethodne godine politički motivisani počinioci, koje policija nije svrstala ni u jednu od poznatih ideoloških kategorija, izvršili su 591 krivično delo nasilja. Od 120 akata nasilja protiv državnih službenika i političkih zvaničnika u 2021. godini, 98 su počinili ljudi sa političkom pozadinom koja je van okvira poznatih fenomena.

Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (obaveštajna služba koja deluje unutar Nemačke, prim. aut.) prošle godine oformila je posebno „fenomenološko“ odeljenje pod nazivom „Delegitimizacija države“. Ono se bavi pokušajima ukidanja ili osporavanja legitimiteta države. Na taj način ta nemačka tajna služba sa sedištem u Kelnu reagovala je na širenje teorija zavere i antisemitizma u kontekstu protesta usmerenih protiv mera za suzbijanje korone.

jr/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.