„Potreba za jednostavnim objašnjenjima“

U Nemačkoj se rat u Ukrajini često opisuje kao najstrašniji koji je Evropa videla od Drugog svetskog rata – kao da ratovi u Jugoslaviji nisu postojali, piše u eseju za Berliner cajtung crnogorski pisac Ilija Đurović. On godinama živi u Berlinu, i opisuje kako cimer i on vide ono što se dešava u Ukrajini:

„Obojica dolazimo sa Balkana, i kada čujemo reč rat obojica imamo prizore raspada Jugoslavije pred očima, hiljada izbeglica koje napuštaju domovinu, genocida, uništenja i opsade gradova od 1991. do 1996. Videli smo bombe koji su pogađale srpske gradove 1999. Osećamo bes i tugu jer ukrajinski muškarci, žene i deca sada prolaze slične užase. Baš kao što su od naših jugoslovenskih ratova sasvim slične užase prošli ili još prolaze Sirijci, Avganistanci i Libijci“, piše Đurović.

„Van ratišta u današnjem hiper-umreženom svetu dešava se još jedan rat. U njemu učestvuju dve strane koje teže da pojednostave stvari do krajnjih granica. Jedna strana se kiti ukrajinskim zastavicama, kači ih na društvene mreže da bi efektno i javno pokazala solidarnost. Druga strana je ona koja veruje da je dovoljno slepo biti protiv mejnstrima kako bi se dospelo do dublje, istinitije istine“, piše on.

Jedna od omiljenih pojednostavljenih analiza je, navodi se u eseju, ona koja sve pripisuje tome što „Rusijom upravlja jedan ludak. A ako se nama na Balkanu desi slično, onda je kriv drugi ludak kojim možda upravlja treći ludak. Sve tako postaje zavera protiv mirnog, civilizovanog zapadnog sveta, na koji mi ljudi sa Balkana tako strpljivo čekamo da nas primi.“

„I to iako svi odlično znamo da je dugo sanjani car (svemoćna EU) nag, i da mi ljudi sa Balkana odavno nismo u njegovim planovima. EU i NATO su mirno posmatrali najveće zločine u poslednjim jugoslovenskim ratovima. Interesantno je da mnogi Nemci to zanemaruju kada tvrde da je rat u Ukrajini najveći rat na evropskom tlu posle 1945“, piše Đurović.

„Kada su NATO i EU 1999. bombardovali Srbiju i Crnu Goru, povredili su međunarodno pravo – bez obzira što su tvrdili da su u mirovnoj misiji. Jugoslovenske ratove ne bi trebalo zaboravljati kada jedna zemlja NATO gleda u ratnu istoriju.“

„Ovih dana Evropa dočekuje ukrajinske izbeglice raširenih ruku, ti prizori su vrlo bitni. Bili bi još bitniji da u poslednje vreme nismo gledali kako EU neke druge izbeglice zaustavlja bodljikavom žicom, pušta ih da se dave u moru, a onda sudi Evropljanima koji su pokušali da ih izbave iz vode“, piše u eseju.

„Jednog dana, kada užasi ovog rata prođu, ista ta EU poslaće ukrajinske izbeglice u domovinu – u zemlju koja posle šokantnih slika razaranja verovatno neće više biti toliko interesantna međunarodnim medijima. Tada će ukrajinske zastavice polako nestati sa društvenih mreža. Epl, Ikea, Zara i drugi časni kapitalisti će tiho opet osvojiti rusko tržište i pokušati da nadoknade profit“, dodaje Đurović.

Mladi pisac dodaje da kritika NATO i Zapada ne sme da se pretvori u podršku Putinu, kao što ni kritika Putina ne sme da se izmetne u rusofobiju koja se ponegde vidi.

„Brisanje Čajkovskog i strah od Dostojevskog spadaju u najveće besmislice koje su iscurele u javnost, a ima ih još mnogo. Svuda je vidljiva potreba za brzim, jednostavnim objašnjenima. Ali označiti jednu celu naciju kao neprijateljsku ili celu kulturu kao genocidnu veoma je daleko od ideje evropske civilizacije, o kojoj se u Evropi tako rado govori“, piše Đurović.

„Bilo bi naivno i opasno odjednom zaboraviti sve političke i vojne greške Zapada samo jer je Zapad trenutno na pravoj strani istorije, ali na sigurnom odstojanju“, navodi on u eseju u Berliner cajtungu.

priredio N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.