Postignut okvirni sporazum o Grenlandu, neće biti carina

Predsednik SAD Donald Tramp povukao je pretnju carinama prema Nemačkoj i još sedam evropskih država koje su bile poslale svoje vojnike u izvidnicu na Grenland – protiveći njegovim najavama da će na ovaj ili onaj način zaposesti to ogromno ostrvo.

Kako je u sredu uveče saopštio na svojoj  mreži Truth Social, na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Davosu, u Švajcarskoj - postigao je dogovor o okviru za budući sporazum o Grenlandu i arktičkom regionu. 

„Na osnovu veoma produktivnog sastanka koji sam imao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, uspostavili smo okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom, ali i sa čitavim arktičkim regionom. Ovo rešenje, ukoliko bude realizovano, biće odlično za SAD i sve države članice NATO. Shodno tome, neću uvoditi carine koje je trebalo da stupe na snagu 1. februara. Dodatni razgovori vode se u vezi sa sistemom „Golden Dome“, u delu koji se odnosi na Grenland. Više informacija biće dostupno kako razgovori budu napredovali. Za pregovore će biti zaduženi potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, kao i drugi po potrebi“, napisao je Tramp.

Nakon sastanka sa Ruteom, Tramp je rekao novinarima da okvirni dogovor o Grenlandu Sjedinjenim Državama daje „sve što su želele“ i da su „svi zadovoljni“ tim ishodom.

U izjavi za televiziju CNBC Tramp je planirani okvirni sporazum o Grenlandu opisao kao dugoročni dogovor. „To je za večnost“, rekao je Tramp. Detalji „pomalo složenog“ sporazuma biće objavljeni u kasnijoj fazi.

Predsednik SAD je prethodno održao govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu i tom prilikom izričito ponovio da je Grenland potreban Sjedinjenim Državama. 

Putin naće da se meša u spor oko Grenlanda

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da ne želi da se meša u spor oko Grenlanda. „To nas se sigurno ne tiče“, rekao je šef Kremlja na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Moskvi. Sjedinjene Države i Danska, dodao je, treba to da reše između sebe.

Predsednik SAD Donald Tramp svoje pretenzije prema Grenlandu, koji pripada Danskoj, više puta je obrazlagao navodnom pretnjom ostrvu i čitavom arktičkom regionu od strane Rusije ili Kine.

Putin je istovremeno podsetio da Rusija ima iskustva sa prodajom arktičkih teritorija Sjedinjenim Državama. Rusko carstvo je 1867. godine prodalo poluostrvo Aljasku za 7,2 miliona dolara.

„Po današnjim cenama, uz uračunatu inflaciju tokom svih tih decenija, ta suma odgovara iznosu od oko 158 miliona dolara“, rekao je Putin. On je procenio da bi vrednost prodaje Grenlanda iznosila između 200 i 250 miliona dolara.

Rusija spremna da plati – novcem koji je blokiran na Zapadu

Putin se osvrnuo i na još jedno aktuelno međunarodno pitanje – takozvani Odbor za mir koji je pokrenuo Donald Tramp i u koji je pozvana i Rusija.

Na sednici vlade da je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da prouči predlog. „Ruskom Ministarstvu spoljnih poslova naloženo je da analizira dokumenta koja su nam dostavljena i da se o toj temi konsultuje sa našim strateškim partnerima", rekao je Putin tokom televizijski prenošene sednice vlade. „Tek nakon toga moći ćemo da odgovorimo na poziv“, dodao je.

Putin je naveo da bi Rusija mogla da plati milijardu dolara, koliko se traži za stalno članstvo, „iz ruske imovine zamrznute tokom prethodne američke administracije“. Dodao je i da bi ta sredstva mogla da budu iskorišćena „za obnovu teritorija oštećenih u borbama, nakon zaključenja mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine“.

Putin je još jednom potvrdio planirani sastanak sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom u četvrtak 22. januara u Moskvi.