Posledice napada u Kanadi | Politika | DW | 24.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Posledice napada u Kanadi

Teroristički napad u Otavi šokirao je Kanadu, a mogao bi i trajno da promeni tu multietničnu zemlju. Kanada se trenutno suočava sa teškim dilemama o toleranciji i bezbednosti, za koje ni Evropljani nemaju rešenje.

Bio je to dvostruki udar za geografski ogromnu severnoameričku državu. Teroristi su već više puta pokušavali da napadnu Kanadu, ali su službe bezbednosti redovno uspevale da im stanu na put. Ali ne i sada. Dve akcije u samo par dana, sa počiniocima koje su navodno inspirisali islamisti, pretvorile su Kanadu u bojno polje globalnog terorizma.

Za Kanađane je možda još veći šok to što se drugi napad nije odigrao u Montrealu, poput prvog, ni u nekoj od drugih metropola te države, već u usnuloj prestonici Otavi. „Da se tako nešto desilo u Montrealu, ne bi ostavilo tako veliki utisak na stanovništvo kao napad u Otavi“, tumači predsednica društva za Kanadske studije i profesorka sa Univerziteta u Triru Ursula Lemkul. „U Montrealu se stalno nešto događa, ali u Otavi, tom uspavanom gradiću – to je šokiralo naciju.“

Bildergalerie Farsi Ottawa

Otava više nije uspavano mesto...

Više nadzora

Reakcija kanadskih vlasti bila je brza i jasna. Konzervativni premijer Stiven Harper najavio je u obraćanju naciji da njegova zemlja neće dozvoliti da je zastrašuju i da će se borba protiv terorizma pojačati. Kanađanin Nil Mekfarlan, profesor za međunarodne odnose na Oksfordu, ubeđen je da će političke posledice napada uslediti veoma brzo: „Pretpostavljam da će biti pojačan nadzor i da će situacija postati osetno teža za organizovane grupe koje su na bilo koji način povezane sa Islamskom državom ili Al Kaidom.“

Proširenje programa za prismotru i kontrolu terorista u Kanadi se podrazumeva, s obzirom na najnovije napade i angažovanje te zemlje u borbi protiv IS u Iraku. Ipak, pojačani nadzor donosi i novi rizik, jer kanadsko društvo sebe tradicionalno vidi kao „perjanicu multikulturalizma“, kaže Mekfarland. Doduše, to se već promenilo u značajnoj meri pod vladom premijera Harpera.

Kanada Ottawa Anschlag Parlament Polizei Spezialeinheit 22.10.2014

Snage bezbednosti nakon napada u Otavi

„To je povezano sa Harperovom politikom koja ograničava usmerenje ka multikulturalizmu i raznolikosti, prema kojima su se orijentisali njegovi prethodnici“, kaže profesorka za međunarodnu istoriju Ursula Lemkul „To sam jednom nazvala izbeljivanjem Kanade.

Muslimani nikome nisu smetali

Taj trend bi sada mogao da se pojača. Haprerov liberalni prethodnik Žan Kretjan je nakon napada na Sjedinjene Države 2001. uspostavio okrugle stolove u kojima su zastupljene etničke i religiozne grupe. Tako nešto ne treba očekivati od Harpera, naglašava Lemkul.

U Kanadi, podseća Mekfarlan, ima mnogo muslimana koji su do sada živeli mirno i zadovoljno, rasuti po celoj teritoriji zemlje. To nikome nije smetalo. „Postoji opasnost da će ljudi sada početi da o tome razmišljaju i da brinu zbog toga. Tako bi moglo da oteža održavanje i izgradnju našeg multikulturalnog projekta.“

Odbijanje islama

Po zvaničnim kanadskim statistika, islam je prošle godine u toj zemlji porastao više nego bilo koja druga religija. Udeo muslimana u ukupnom stanovništvu iznosi 3,2 odsto. Istovremeno, sve više Kanađana ima negativan stav prema toj religiji. Po studiji koja je urađena u jesen 2013, mišljenje Kanađana o islamu dramatično se pogoršalo u prethodne četiri godine. Više od polovine stanovnika zemlje (54 odsto) izjavljuje da negativno gleda na islam.

Kanada Ottawa Anschlag Parlament Gedenken 22.10.2014

Cveće za ubijenog vojnika

U Kvebeku, gde pokrajinska vlada vodi raspravu o sistemu vrednosti u kojoj se najčešće kritikuju muslimani, udeo ljudi koji negativno doživljavaju islam iznosi čak 69 odsto. „To bi mogao da bude predznak onoga što ćemo možda videti na nivou cele Kanade, naime, da će se političari postaviti oštrije“, kaže Lemkul.

Pitanje za Evropu

Napadi na Kanadu mogli bi da nagoveste promene i za Evropu. „Problem organizovanog terorizma ili podražavanja terorizma verovatno će postati još ozbiljniji narednih meseci, zbog situacije u Iraku i severnoj Siriji“, naglašava Mekfarlan. I to bi moglo da nametne pitanje i multikulturalnoj Evropi, na koje još uvek nema jasnog odgovora, kaže Mekfarlan: „Meni je zanimljivo što je pitanje čega smo spremni da se odreknemo da bismo zaštitili državu, postalo važna politička tema u Sjedinjenim Državama. Ali u kontinentalnoj Evropi još uvek nema slične političke debate.“