Zašto Nemačka verovatno neće politizovati Mundijal 2026.

Rudi Feler, sportski direktor muške fudbalske reprezentacije Nemačke, nedavno je na televiziji naglasio da se nikome neće uvoditi zabrana govora, ali da „ne može biti da se o tome praktično govori na sam dan utakmice, kao o toj takozvanoj internoj katastrofi u Kataru".

Feler je aludirao na raspravu oko kapitenske trake „One Love" na Svetskom prvenstvu u Kataru, od koje je Nemačka u poslednjem trenutku odustala, kao i još nekoliko reprezentacija, nakon što je FIFA zapretila sankcijama. Nemačka reprezentacija je potom, uoči utakmice protiv Japana, protestovala tako što su se igrači na zajedničkoj fotografiji pojavili sa šakama preko usta.

Taj gest naišao je na brojne kritike, ali Jirgen Mitag, profesor sportske politike na Nemačkom sportskom univerzitetu u Kelnu, smatra da bi reakcije bile drugačije da je Nemačka stigla do četvrtfinala.

„Ovako su bili izloženi podsmehu, jer su simbolički delovali snažno, ali sportski slabo", rekao je Mitag za DW.

EU slabi nemačku poziciju

Nada je da će Nemačka na Svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku (11. juni-19. juli) ostvariti bolji rezultat na terenu, ali se postavlja pitanje šta to znači za njen stav van terena.

Mihail Muc, profesor sociologije sporta na Univerzitetu Justus Libig u Gisenu, sumnja da će biti ikakvih političkih poruka.

„Ne mogu da zamislim da će DFB (Nemački fudbalski savez) ponovo aktivno slediti političku agendu protiv zemlje domaćina, posle negativnih iskustava u Kataru", rekao je Muc za DW.

„DFB se time izlaže optužbama za dvostruke standarde, jer je situaciju u Kataru kritikovao vrlo oštro, a sada će, po svoj prilici, ostati nem kada je reč o SAD. Ali savez će to morati da prihvati."

Mitag smatra da je nemačka pozicija dodatno oslabljena trenutnim stanjem u Evropskoj uniji.

„Evropska demokratija takođe pomalo trpi… postaje sve fragmentisanija i samim tim manje sposobna za delovanje u spoljnoj politici. To važi i za širu sliku, ali i za unutrašnju sferu fudbala i drugih sportskih pitanja", objašnjava Mitag.

„Nemačka je poslednjih godina bila vrlo proaktivna u sportskoj diplomatiji, ali je istovremeno uvidela da, iako ima istaknutu ulogu, ne dobija mnogo podrške", dodaje on.

Kao primer navodi nemački stav o povratku Rusije i Belorusije na Olimpijske igre. Nemačka je snažno lobirala protiv toga i pokušala da okupi čvrst savez, ali je dobila tek minimalnu podršku. Taj poraz, smatra Mitag, naterao je Berlin da preispita svoj pristup.

„Tada je Nemačka shvatila da mora da vodi drugačiju strategiju. Ne želi da se odrekne svog stava, ali ako previše insistira na moralnim i vrednosnim pitanjima, to je – iako su ta pitanja sadržinski svakako poželjna – strateški nespretno, jer na kraju ne donosi uspeh, a uz to morate da trpite podsmeh ili zluradost kada sportski podbacite", kaže Mitag.

Politički zaokret u sportskoj diplomatiji

Andreas Retig, sportski menadžer koji je ranije radio u klubu Sankt Pauli, imenovan je 2023. za novog generalnog direktora DFB-a i važi za osobu koja bi mogla da izgradi nova savezništva i ojača poziciju Nemačke u sportskim telima. I on se, međutim, suočio s preprekama. Njegov pokušaj da uoči Evropskog prvenstva 2024. pokrene dijalog o kritičnim temama nije naišao na naročito interesovanje regionalnih saveza.

„Ali Nemačkoj, kao što je to nedavno bio slučaj pod crveno-zelenom ili takozvanom ‘semafor' koalicijom, malo koristi da zauzme snažan moralni stav, a da pritom nema nikakav uticaj i da na kraju čak ne bude uključena u procese, pa ni pozvana za pregovarački sto", kaže Mitag.

„Ako hoćete, reč je o svojevrsnom zaokretu ka realpolitici u sportskoj diplomatiji – nešto manje zasnovanoj na vrednostima, a nešto realističnijoj i pragmatičnijoj, kako bi se možda postiglo više uspeha nego ranije", dodaje on.

Mogući pad gledanosti

Januarski protesti protiv pooštravanja politike prema ilegalnoj imigraciji u vreme administracije Donalda Trampa – uključujući i odluku američkog Ministarstva pravde da ne pokrene krivičnu istragu zbog smrtonosne pucnjave u kojoj je 7. januara u Mineapolisu stradala Rene Gud, a u kojoj je učestvovao službenik Imigracione i carinske službe (ICE) – dodatno su povećali tenzije na mnogim mestima.

S obzirom na to da je gledanost Svetskog prvenstva u Kataru u Nemačkoj bila opala, ne bi bilo iznenađenje da se slično dogodi i ovog leta.

„Verujem da nećemo imati iste brojke gledanosti kao na prethodnim Mundijalima", kaže Mitag.

„Pretpostavljam da će i ponašanje TV stanica i publike odražavati činjenicu da će mnogi na leto 2026. reći: ‘Znam da se održava Svetsko prvenstvo, ali neću ga gledati u potpunosti. Nisam više toliko oduševljen kao ranije i na taj način, u maloj meri, izražavam svoju kritiku.'"

Moguće je da će se deo navijača, kao i pre četiri godine, okrenuti ženskom fudbalu. Ono što je, međutim, sigurno jeste da će se, čim Nemačka sleti u Sjedinjene Američke Države, igrači i stručni štab suočiti s pitanjima o tome kako je igrati turnir u aktuelnoj političkoj i društvenoj klimi. Snaga njihovih odgovora zavisiće od mnogo faktora – ali pre svega od toga kako budu igrali na terenu.

„Presudan faktor za identifikaciju s reprezentacijom nije toliko politička situacija, koliko to da se tim DFB-a doživljava kao simpatičan, pristupačan i uspešan", objašnjava Muc.

„Naravno, u društvu raste svest da živimo u kriznim vremenima i da su politički stavovi snažno polarizovani. Upravo u takvim okolnostima nacionalna fudbalska reprezentacija može biti važna tačka identifikacije i osećaja pripadnosti i zajedništva – preko svih društvenih grupa i političkih tabora. Međutim, sposobnost fudbala da povezuje slabi onda kada se reprezentacija doživljava kao previše politička."