1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Tanker sa ruskom naftom
Tanker sa ruskom naftomFoto: NTB via REUTERS

Posle EU i G7 i Australija ograničile cene ruske nafte

3. decembar 2022.

Rusija nastavlja da ostvaruje milijarde profita od izvoza nafte. Ograničenjem cene od 60 dolara po barelu, EU, G7 i Australija hoće da nateraju Moskvu da prodaje naftu ispod tržišne cene - i to već od ponedeljka.

https://p.dw.com/p/4KQhc

Posle dogovora Evropske unije, zemlje G7 i Australija takođe uvode limit od 60 dolara po barelu za rusku naftu koja se transportuje morskim putem. To znači da pored 27 članica EU, ograničenje cene uvode još 5 država: SAD, Kanada, Velika Britanija, Japan i Australija.

Očekuje se da će ograničenje cena stupiti na snagu u ponedeljak „ili vrlo brzo nakon toga", navodi se u zajedničkom saopštenju. Ograničenje cena ima za cilj da smanji prihode Rusije od nafte i istovremeno spreči rast globalnih cena nafte nakon što 5. decembra stupi na snagu embargo EU na rusku naftu.

Zemlje koje su najviše uvozile rusku naftu tokom prvih 100 dana od invazije na Ukrajinu. 24.02.2022. - 24.06.2022.
Zemlje koje su najviše uvozile rusku naftu tokom prvih 100 dana od invazije na Ukrajinu. 24.02.2022. - 24.06.2022.

Ograničenje cena kao dopuna embarga na naftu

Prethodno je, posle dugih pregovora, EU odlučila da cenu ruske nafte koja se prodaje trećim zemljama ograniči na 60 dolara po barelu.

EU time hoće da natera Rusiju da ubuduće prodaje naftu ispod tržišne cene. Cena od oko 57 evra za 159 litara bi tako bila do 9 evra ispod poslednje tržišne cene za rusku sirovu naftu Ural.

Kako bi se moglo reagovati na razvoj tržišta, planovi predviđaju preispitivanje gornje granice cena svaka dva meseca - uvek bi trebalo da bude najmanje pet odsto ispod prosečne cene koju utvrđuje Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Ograničenje cena ima za cilj da dopuni naftni embargo protiv Rusije za koji se EU odlučila u junu. Ovim je, između ostalog, predviđena zabrana kupovine, uvoza ili otpremanja sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije u EU. Ograničenja važe od 5. decembra za sirovu naftu, a od 5. februara 2023. za ostale naftne derivate. Međutim, postoje izuzeci, na primer za Mađarsku.

U cilju sprovođenja ove odluke, trebalo bi regulisati da se ubuduće važne usluge za izvoz ruske nafte mogu pružati - nekažnjeno - samo ako cena izvezene nafte ne prelazi gornju granicu. Zapadne brodarske kompanije mogle bi da nastave da svojim brodovima transportuju rusku naftu u treće zemlje kao što je Indija. Uredba bi se takođe primenjavala i na druge važne usluge kao što su osiguranje, tehnička pomoć, usluge finansiranja i posredovanja.

Poljska, Ukrajina i Baltičke države su htele upola nižu cenu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će ograničenje cena „značajno smanjiti" prihode Rusije. Pored toga, to će pomoći da se stabilizuju globalne cene energije, od čega će imati koristi zemlje u razvoju širom sveta.

Pregovori oko konkretne gornje granice cene pokazali su se težim nego što se očekivalo. Poljska je, u početku uz podršku baltičkih država, tražila da se odredi gornja granica ispod 30 dolara po barelu i tako ostane na procenjenim troškovima proizvodnje od 20 do 40 dolara po barelu. To je podržavala i Ukrajina.

Međutim, zemlje poput Grčke i Malte bile su posebno protiv tako niske granice, strahujući da bi, ako je cena preniska, brodarske kompanije sa sedištem u njihovim zemljama mogle bankrotirati jer bi Rusija mogla da odbije da prodaje svoju sirovu naftu po veoma niskoj ceni.

U Briselu je takođe dogovoreno brzo usvajanje devetog paketa novih sankcija protiv Rusije. Prema rečima zvaničnika EU, već za vikend bi o tome trebalo da bude novih razgovora.

Moskva: EU ugrožava svoju energetsku bezbednost

Prema rečima istaknutog ruskog spoljnog političara i poslanika Dume Leonida Sluzkog, EU ovom odlukom ugrožava svoju energetsku bezbednost. Osim toga, EU krši i tržišne zakone, kako je reakciju Sluzkog prenela državna agencija TASS.

„Nisu uveli gornju cenu, opet su probili dno. I sve to da bi se „zadovoljile ambicije prekookeanskih partnera", rekao je Sluzki, misleći na SAD. „Ali Evropljani odatle ne mogu očekivati nikakvu pomoć" rekao je Sluzki koji je na čelu Komiteta za spoljne poslove u Državnoj Dumi.

DR (ARD)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.