Posle deset godina odlazak sa "trećeg puta"

Odlazak Tonija Blera označava kraj jedne ere. U ovoj deceniji laburista gotovo da smo zaboravili da su Velikom Britanijom prethodnih 20 godina vladali torijevci. I «gvozdena dama» Margaret Tačer i njen bledi naslednik Džon Mejdžor brzo su zaboravljeni kada je mladi, dinamični Bler 1997. predstavio novu socijaldemokratiju i krenuo onim što je nazvao «trećim putem» između starog konzervativizma i levice. Entoni Linton Bler najmlađi je šef britanske vlade još od 1812.

Njegova desetogodišnja vladavina modernizovala je Britaniju. Privreda je u stalnom rastu. Nezaposlenost je opala. Sukob u Severnoj Irskoj, koji je trajao decenijama, okončan je. Severna Irska, Škotska i Vels dobili su autonomne skupštine. Milijarde funti uloženi su u, do tada zapostavljene, zdravstveni i obrazovni sistem. Pa ipak, temelj Blerove vladavine bio je marketing, umetnost takozvanog «spina» odnosno «izvrtanja», sposobnost da se svemu da odgovarajući pečat.

Stanovništvo je tome sve manje verovalo. A rat u Iraku izazvao je ogroman otpor u javnosti. Još je više Bler bio kritikovan zbog gotovo bezrezervne podrške američkom predsedniku Džordžu V. Bušu. Sve je to dovelo do velikog poraza laburista na poslednjim regionalnim izborima u Škotskoj i Veslu te na lokalnim izborima u Engleskoj. Uz to je premijer sve češće optuživan za nepotizam a njegova partija za korupciju.

Entoni Bler nije održao ni obećanje da će Veliku Britaniju snažnije uključiti u tokove u Evropskoj uniji. On sam jeste proevropski nastrojen ali je javnost u njegovoj zemlji sve evroskeptičnija. Konačno, Blerov odlazak se preterano odužio. Birači, to pokazuju poslednje ankete, jedva da su mogli da ga iščekaju. Tvorac takozvane «kul Britanije» ipak će u istoriju otići kao veliki državnik. Pitanje je samo koliko će štete njegovim uspesima naneti neuspeh u Iraku.