Portugal ipak zatražio finansijsku pomoć
7. april 2011.
Oglas
Mir u Lisabonu bio je lažni mir. Iza kulisa vodile su se žestoke rasprave oko toga mora li Portugal pod takozvani finansijski kišobran spasa Evropske unije. Vlada je neprestano ponavljala da joj nije potreban taj novac. Međutim, portugalski premijer Žoze Sokrateš sinoć je promenio mišljenje.
„Portugalske banke i kompanije uvidele su da je njihov rejting tako nizak kakav nikada nije bio. To je dovelo do toga da Portugal mora da zatraži finansijsku pomoć – za naše banke i za celokupnu privredu“, objasnio je Sokrateš.
Zemlji je ponestalo novca. Nakon što parlament nije prihvatio vladin program štednje, agencije za procenu boniteta znatno su snizile rejting Portugala.
„Situacija je dramatična za našu zemlju. Nakon svih alternativa koje sam razmotrio i nakon svih razgovora koje sam vodio uveren sam da bi se situacija samo dodatno pogoršala“, rekao je premijer Portugala.
Šta se u svakodnevici događa, najbolje je objasnio Rikardo Espirito Santo, predsednik upravnog odbora banke Espirito Santo: „U situaciji smo u kojoj banke trpe gubitke. U sadašnjim okolnostima više ne možemo da odobravamo kredite javnim kompanijama ili državi“.
Barozo: Zahtev Portugala biće obrađen najbrže moguće
Smatra se da je do izbora u junu Portugalu potrebno petnaestak milijardi evra, mada analitičari procenjuju da će ukupno biti potrebno do 80 milijardi evra pomoći. Predsednik Evropske komisije i bivši portugalski premijer Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju da će zahtev Portugala „biti prosleđen i obrađen najbrže moguće“.
Članice Evropske unije dugo su vršile pritisak na Lisabon da prihvati pomoć, u nadi da će tako sprečiti da se dužnička kriza proširi na još više zemalja. Portugal je tokom prošle godine odbijao pomoć strahujući da će uslovi ogromnog zajma iziskivati mere štednje tokom niza godina i sniziti životni standard u ionako jednoj od najsiromašnijih zemalja zapadne Evrope.
Uzrok finansijskih problema Portugala je nizak privredni rast u prethodnoj deceniji, u proseku 0,7 odsto godišnje. U istom periodu Lisabon je nagomilao ogromne dugove kako bi finansirao zapadnoevropski standard, ocenjuje agencija Asošijeted pres. Na kraju je izgubio poverenje kreditora, a investitori su tražili ogromne kamate na zajmove zemlji koju su smatrali rizičnom.
Autori: Dan Hiršfeld, AP / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Oglas