Porošenkove crvene linije | Politika | DW | 17.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Porošenkove crvene linije

Ukrajinske vlasti želele su da novim spiskovima o zabrani ulaska u tu zemlju pogode Rusiju, ali su se na spiskovima našli i neki zapadni novinari. Sada je ta odluka promenjena, bar kada je reč o tri novinara Bi-Bi-Sija.

Saopštenje koje je u sredu (16.9.) stiglo iz kabineta predsednika u Kijevu, na prvi pogled deluje možda deluje bezazleno: Ukrajina proširila je listu sankcija protiv Rusije, nakon što su pobunjenici u istočnoj Ukrajini koje podržava Moskva, najavili da će u oktobru, u sopstvenoj režiji da raspišu izbore. Ali pažljiviji posmatrač mogao je videti da su, među više od sto kompanija i skoro 400 osoba, i na listi bili neki zapadni novinari, a među njima i tri novinara Bi-Bi-Sija, koji delimično izveštavaju i iz pobunjeničkih delova na istoku Ukrajine.

Na spisku je pod brojem 72 bio i nemački novinar Mihael Ruc, član upravnog odbora nemačko-ruskog „Petersburškog dijaloga“. On je ranije bio glavni urednik konzervativnog nedeljnika „Rajnišer merkur“, a autor je i više dokumentarnih filmova prvog programa nemačke televizije ARD, među kojima je i film o nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i bivšem kancelaru Helmutu Kolu. Kako prenose nemačke novinske agencije, Ruc je bio iznenađen tim potezom ukrajinskih vlasti i nije mogao da objasni zašto je takva odluka doneta. Portparol predsednika Porošenka Jarema Duk u međuvremenu je telefonom potvrdio za DW da je novinarima iz Nemačke, Velike Britanije i Španije ukinuta zabrana.

Šefica poslaničkog kluba nemačke Levice u evropskom parlamentu Rebeka Harms, u intervjuu za Dojče vele oštro je osudila poteze ukrajinskog državnog vrha: „Odluka da se novinarima zabrani da izveštavaju o Ukrajini je pogrešna. Predsednik Porošenko napravio je veliku grešku. Sloboda medija i sloboda izražavanja preduslovi su za demokratiju. Odluka pod hitno mora biti korigovana. Ukrajinska vlada mora da omogući i kritičko izveštavanje.“

Rukopis tajne službe?

Taj potez bio je udarac koji dolazi iz grada u kome se na protestima pre godinu i po dana na Trgu nezavisnosti, Majdanu, mahalo zastavama Evropske unije i izražavala bliskost sa njom – sa vrednostima kao što je sloboda medija. Time su osvojena srca zapadnog sveta. Nejasno je da li je listu ukrajinskog predsednika Petra Porošenka njegov tim savetnika dovoljno dobro proučio ili je, kako se spekuliše među stranim novinarima u Kijevu, ona proizvod snaga koje su posle godinu i po dana došle na vlast, pre svega tajne službe SBU. Sve više se sumnja i u to da su proruske snage i dalje aktivne u ukrajinskim državnim strukturama.

Kijevska vibracija

Vidljivo je da je od prošle sedmice atmosfera u Kijevu uzburkana. „Crvene linije“, o kojima je Porošenko ranije već govorio zapadnim partnerima, sada se dodatno markiraju. Jednu su sada prekoračili istočnoukrajinski ratnici: oni zaista žele da 18. oktobra i 1. novembra održe izbore u pobunjenim oblastima Donjeck i Lugansk. To krši Sporazum iz Minska, koji je u februaru postignut između Porošenka i ruskog predsednika Vladimira Putina, a uz posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda.

Prekid vatre nakon sedam meseci

U rezultate pregovora spada i prekid vatre, koji se primenjuje od 1. septembra – sedam meseci nakon što je dogovoren. To je, ocenjuje kabinet predsednika u Kijevu, zato što se Moskva sada koncentriše na Siriju. Na državni praznik, 24. avgusta, ukrajinski predsednik je, nakon što je u centru Kijeva održana vojna parada, otputovao u Brisel. Prethodno se u Berlinu sastao sa nemačkom kancelarkom i francuskim predsednikom.

Pored Petra Porošenka tamo je bio i šef ukrajinskih vojnih snaga koji je, prema rečima jednog ukrajinskog diplomate, dostavio „dokaze da je regularna ruska vojska u našoj zemlji“. Po završetku sastanka trebalo je da se sastavi dokument o ruskom prisustvu u istočnoj Ukrajini, ali on „pod pritiskom Francuske nije objavljen“, dodaje taj diplomata. Nejasno je da li je zaista bilo tako. Jasno je međutim da su avgustovski sastanak u Berlinu, kao i diplomatski potezi Kijeva, deo koreografije sa mnogo režisera, koji imaju jednu fiksnu tačku: sednicu Ujedinjenih nacija u Njujorku na kojoj će sledeće sedmice učestvovati brojni šefovi država i vlada. Među njima i Vladimir Putin.

Reklama