Porez na pametne telefone - za kulturu | Mozaik | DW | 24.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Porez na pametne telefone - za kulturu

Ko bi trebalo da finansira kulturu? Država, složno odgovaraju kulturnjaci. Ali ona obično ne zna odakle. Francuska vlada došla je na ideju da uvede poreze na pametne telefone i tako finansira kulturu.

Uoči planiranih pregovora o slobodnoj evropsko-američkoj ekonomskoj zoni, Francuska i dalje ostaje nepopustljiva kada je reč o kulturnim proizvodima, dakle knjigama, filmovima, muzici, ali i video-igricama... To bi trebalo da bude izuzete iz pregovora, insistira francuska ministarka trgovine Nikol Briki i preti da će, u protivnom, Francuska blokirati pregovore. „Mi Francuzi postavili smo preduslove za ove pregovore“, ukazuje ministarka. A jedan od njih je da kultura mora iz njih da bude izuzeta.

Francuska u tom zahtevu nije usamljena. Francuska ministarka kulture Oreli Filipeti i njene kolege iz Nemačke, Austrije, Belgije, Bugarske, Kipra, Španije, Mađarske, Italije, Poljske, Portugalije, Rumunije, Slovačke i Slovenije, u zajedničkom pismu traže od Evropske komisije da se sektor medija izuzme iz ugovora o slobodnoj trgovinskoj zoni.

Pariz - svetska prestonica kulture

Pariz - svetska prestonica kulture

Velika Britanija celu stvar vidi drukčije. Sve mora na sto, bez izuzetka, zatražio je nedavno britanski premijer David Kameron prilikom svoje posete američkom predsedniku Baraku Obami.

Zaštita „kreativne industrije“

Ciljano podsticanje francuske kulture zvano „exception culturelle“ bazira se na izveštaju koji je urađen na osnovu naloga francuskog predsednika Fransoa Olanda. „Cultural Exception – Act II“ ima 486 stranica, težak je 2,3 kilograma i sadrži 80 predloga za zaštitu francuske „kreativne industrije“ koja, prema navodima ministarke Filipeti, čini tri odsto francuskog bruto proizvoda. Jedan od tih predloga jeste i porez na pametne telefone, tablet-računala, elektronske čitače knjiga i razne druge spravice uz pomoć kojih može da se surfuje po internetu.

Ako se takav porez zaista odobri, trebalo bi da iznosi jedan odsto od cene uređaja. Prošle godine u Francuskoj je prodato takvih uređaja u vrednosti od 8,6 milijardi evra – što bi teoretski značilo 86 miliona za francusku državnu blagajnu.

Ništa bez poreza

„Porezi! Uvek samo porezi!“, ljuti se Kamij Bedin, zamenik generalnog sekretara opozicione stranke UMP. Ali francuska kultura od vladavine Šarla de Gola (1959-1969) ne poznaje drugačiji izvor finansiranja. Taj sistem nisu menjali ni Žak Širak ni Nikola Sarkozi.

Film „Nedodirljivi“ ostvario je uspeh u celom svetu

Film „Nedodirljivi“ postigao je uspeh u celom svetu

Recimo bioskopi: od svake karte prodate u nekom francuskom bioskopu, bilo da je reč o nekoj domaćoj komediji ili holivudskom hit-filmu, 11 odsto od cene ide na subvencije za filmsku industriju. Ako neka tv-stanica emituje igrane filmove, mora da plati dodatne naknade za podsticanje francuske kinematografije. Subvencije za filmsku industriju iznose oko milijardu evra godišnje.

Prema istraživanju francuske televizijske postaje BFMTV, čak 40 odsto filmske kinematografije finansira se iz državnog budžeta, a samo 15 odsto domaćih filmova je profitabilno. Gotovo svi filmovi sa Žerarom Depardjeom ili drugim francuskim zvezdama donose gubitke – ne zato što je Depardje loš glumac, već jednostavno zato što je preskup.

Ali za to Francuzi mogu da se pohvale da godišnje imaju priliku da pogledaju gotovo 250 filmova domaće proizvodnje, a neki od njih kao što su „Nedodirljivi“ ili „Umetnik“ postali su i međunarodni hitovi. Poređenja radi – u Velikoj Britaniji se snimi 135 filmova godišnje.

Kultura nije običan biznis

Film u kome glumi Žerar Depardje obično je skup

Film u kome glumi Žerar Depardje obično je skup

U poređenju sa svojim evropskim susedima, Francuska plaća iznenađujuće visoku naknadu za kratkoročno nezaposlene kulturne radnike. Pod kategoriju takozvanih „intermitents du spectacle“ spadaju glumice poput Žilijet Binoš, ali i autori koji mesecima istražuju za svoje dokumentarce.

Ta pomoć nije ništa drugo do jedan oblik subvencija koji dozvoljava producenskim kućama da manje plaćaju kulturne radnike i da jeftinije proizvode programe.

Prvobitno se želelo da se projektom „exception culturell“ zaštititi bogatstvo i šarolikost kulturne proizvodnje, smatra Pjer Leskur, bivši šef TV-stanice „Kanal plus“. Sada je, međutim, adekvatno prilagođavanje podsticanja francuske kulture u svetlu intenzivne digitalizacije, postalo nasušna potreba.

S tim se slaže i Jirgen Bos, šef Frankfurtskog sajma knjiga: „Kad se podstiče kultura, podstiče se kreativnosti. Kultura jednostavno nije običan biznis!“

Autori: Džon Laurenson / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković