Poplave postaju klimatsko pravilo | Mozaik | DW | 06.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Poplave postaju klimatsko pravilo

Mnoga područja u Nemačkoj trenutno su poplavljena. Vremenski uslovi sve se brže menjaju, i do nepogoda dolazi sve češće. Klimatolozi tvrde da postoji jasna veza između jakih kiša i globalnog zagrevanja.

Mnogi stručnjaci tvrde da su poplave koje trenutno pogađaju Nemačku u vezi sa takozvanim mediteranskim ciklonom: „Taj ciklon upija vodu iz Sredozemnog mora, zatim putuje preko Alpa, prelazi preko Poljske i Češke i uzrokuje provale oblaka u Nemačkoj“, kaže klimatolog Mojib Latif.

Sa ciklonom ili bez njega, kiša ovog proleća pada izuzetno često, i mnogi se pitaju koliko na to utiču klimatske promene? Stručnjaci poput Latifa, koji radi u Helmholcovom centru za istraživanje okeana, uvek posmatraju meteorološke fenomene kao nešto zasebno. Ali za analizu klimatskih promena vremenski uslovi moraju da se analiziraju tokom dužeg razdoblja:

„Ako uporedimo podatke za Nemačku od 1871. godine do danas, videćemo da broj pljuskova raste. Danas, odnosno u poslednjih deset godina, jake padavine su gotovo dva puta češće nego pre bio slučaj pre jednog veka“, navodi Latif za DW.

Zagrevanje-kondenzacija-pljuskovi

Meteorolog Gerhard Luks uzdržaniji je u svojim zaključcima. Ovaj stručnjak iz Nemačke meteorološke službe smatra da broj provala oblaka raste, ali da to nije u potpunosti dokazano. Za porast temperature ipak ima više dokaza.

Klimatolog Latif međutim kaže da je lako povući vezu između globalnog zagrevanja i jake kiše. „Procenat vlage u vazduhu u velikoj meri zavisi od temperature. Temperatura određuje koliko vode može da ispari. Ta voda se ponovno oslobađa u pljuskovima i vraća se na tlo. Ako je temperatura veća, ima više isparavanja i više potencijala za provale oblaka.“

Hochwasser Grimma

Vatrogasci u akciji u gradiću Grima

I naučnike iz Instituta za istraživanja posledica klimatskih promena u Potsdamu ovih dana često pitaju šta uzrokuje provale oblaka.. Stručnjak za klimu Štefan Rahmstorf u svom blogu piše da aktuelne studije upućuju na vezu između nepogoda i efekta staklene bašte – odnosno ispuštanja štetnih gasova za šta su odgovorni ljudi.

Prirodne katastrofe na svakom koraku

Poplava iz 2002. godine. u kojoj su poginule desetine ljudi, poznata je kao „poplava veka“. Ali takve poplave su sve češće. „Tokom devedesetih smo već imali ‚poplave veka', onda je poplava iz 2002. nazvana poplavom veka, sada, u 2013. imamo još jednu – i mislim da se statistika polako menja. Ono što je nekad bila poplava veka, danas je možda samo poplava koja se ponavlja jednom u deset godina“, smatra Latif.

Gerhard Luks kaže da su kiše bile najavljene na vreme, ali da je i dalje bilo problema u kriznim područijima: „Potrebna je određena infrastruktura. Uvek je tu pitanje – kako ćemo se pripremiti za takav događaj, za nešto što se dešava svakih par godina.“

„Aktuelna poplava pokazala je gde ima mesta za poboljšanje. I jedna stvar je jasna – nešto moramo da vratimo prirodi“, kaže Latif. „Jer ona uzima samo ono što joj je nekad pripadalo. Moramo da uzmemo u obzir i nepopularne mere, poput zabrane gradnje u ugroženim područjima.“

Nivoi ugljen-dioksida rastu, i čovečanstvo nema izbora osim da se prilagodi na klimatske promene. „Čak i ako uspemo da stabilizujemo ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu, što je malo verovatno, biće nam potrebno više decenija da preokrenemo trend. Zbog toga moramo da se jednostavno pomirimo sa tim da će u budućnosti biti više nevremena i više poplava“, zaključuje Latif.

Autori: Ajrin Kveli / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević