Ponosni Rusi | Politika | DW | 06.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ponosni Rusi

Rusi su ponosni na to prema čemu praktično i nemaju odnos. Ubedili su ih da je moguće ne ulagati napor u izgradnju sadašnjosti i budućnosti, pa im ostaje slavna prošlost, smatra Aleksandar Pljuščev.

Više se ne sećam zašto, ali na času književnosti naša učiteljica je jednom objasnila da je sovjetski narod ponosan na svoju revolucionarnu tradiciju. To je bilo pre otprilike tridesetak godina. I začudilo je malo koga jer je tako zvučao skoro svaki čas, mada nešto manje časovi biologije I fizičkog vaspitanja. Učenici su to obično ignorisali. No, tog dana je nešto nateralo mog školskog druga Serjožu da digne ruku.

Đavo u detaljima

"Evo, narod Savezne Republike Nemačke“, zablistao je Serjoža znanjem pokupljenim iz emisije „Međunarodna panorama“, on se ponosi svojim autoputevima. To razumem. A kako da se ponosiš revolucionarnom tradicijom - to ne rezumem. To je valda bolje nego ni sa čim, pošto nemamo normalne puteve?“.

Čak i u poznim sovjetskim vremenima ovako nešto se smatralo nepoštovanjem stubova društva i skrnavljenjem svetinja, a u boljem slučaju – izrugivanjem učitelju, pa je Serjoža bez bilo kakvog objašnjenja bio izbačen iz razreda. Mi ostali smo shvatili, mada ni to nije baš tako, ionako smo to već znali, samo smo utvrdili znanje, da se javno ponositi može samo onim što se zvanično nudi. Mada je sve to daleko od savremenog života i teško razumljivo. Ma kakvo racionalno razmišljanje o tome beše osuđivano pa i kažnjavano.

Malo toga se izmenilo od tih vremena. Ljudi se ponose zbog onoga što im predlažu odozgo. O tome svedoče rezultati ankete „Levada centra“. Prema toj anketi broj onih koji su ponosni na to što žive u Rusiji porastao je u poslednje tri godine sa 70% na 82%. U tom ponosu nema ničeg lošeg, naprotiv. Ali đavo je, kao i obično, u detaljima. Od čega se sastoji nacionalni ponos Rusa?

Pet razloga

Najviše je onih (44%) koji su ponosni na rusku istoriju, u koju, naravno, spada i revolucionarna tradicija. Istina, sada nije baš razumljivo da li su te revolucije kao ova pre stotinjak godina, dobre ili loše? Na primer, na svakom koraku govore da su revolucije, naročito one obojene, loše. Pritom boljševike niko ne osuđuje, a sovjetska vlast je ustanovlejna kao rezultat Oktobarske revolucije. I nikako nju ne smatra kriminalnom, a odnedavno je i potpuno suprotno, smatraju je narodnom revolucijom. Bog sa njom, s revolucijom. Očito je da se u tom kontekstu pre svega vidi pobeda u Drugom svetskom ratu.

Alexander Plushev Kommentarbild App *PROVISORISCH*

Aleksandar Pljuščev

Na drugom mestu (38%) kao razlog ponosa se navode – prirodna bogatstva Rusije. Dakle, ljudi se faktički ponose zbog jedne srećne okolnosti. Vidimo da Bog ne daje tek tako. Nešto u nama ga je verovatno isprovociralo da bude tako velikodušan. Oružana sila (36%) nalazi se odnedavno, od pre godinu dana, među tri glavna razloga zbog kojih se ljudi ponose državom i to je direktna posledica aneksije Krima.

Sada se dvomisao Rusa pojavljuje u svoj svojoj raskoši: ponosni smo na svoje oružane snage, ali ne prestajemo i da ih se plašimo. Pitajte svoje poznanike koji imaju mušku decu. Da, broj onih koji otvoreno priznaju da bi u slučaju potrebe tražili način da njihov član porodice „zapobiđe“ vojnu službu po anketama doduše opada, ali tako još uvek misli svaki četvrti Rus.

Čini se da je ruska kultura, kojom se ponosi 34% ispitanika, najmanje sporna tačka Ipak, njeno aktuelno stanje, uključujući resorno rukovodstvo, izaziva nemali broj pitanja i sporova. Završna, peta tačka je pomalo apsurdna – dimenzije zemlje (31%) su tazlog za ponos. Šta u 21. veku znače dimenzije zemlje ako ne površinu osvojene teritorije? Da li se, recimo, Kanađani, kao i mi, moraju ponossiti silnim kvadratnim kilometrima zemlje na kojoj niko ne živi, koja u prostoj računici ništa ne doprinosi nacionalnoj ekonomiji?

Ima se čime ponositi

Prema istoj anketi ispitanici u manjem procentu navode kao razlog za ponos sistem obrazovanja i zdravstvene zaštite, ekonomske uspehe, sugrađane (drugim rečima – sami sebe) kao i dostignuća otadžbinske nauke. Znači sve ono u šta treba ulagati napore, šta bi trebalo usavršavati i zbog čega bi se trebalo usavršavati.

Mi ipak nismo potpuno izgubili te sposobnosti, dovoljno je da pogledamo IT branšu. ABBYY je odavno poznat širom sveta po svojim digitalnim rečnicima i programima za prepoznavanje teksta, Antivirusni programi Kasperskog su popularni širom sveta i napokon „Jadeks“ je jedan od malobrojnih nacionalnih konnkurenata koji može da stane rame zu rame uz Google.

Programeri i osnivači kompanija iz Rusije učestvuju u projektima svetskog nivoa, ali to nam izgleda nije potrebno da imamo svoj ponos. Ostavimo li po strani valjanost i stepen angažovanosti socioloških istraživanja u Rusiji, zaključak je samo jedan: medijska propaganda je potpuno opravdala državna sredstva uložena u nju. Ona je učinila popularnom misao da se ne mora ulagati napor u sadašnjost i budućnost, ako imate čime da se ponosite u prošlosti. U to ne uključujem prirodne resurse i veličinu ruske teritorije, jer to je uvek sa nama.

Aleksandar Pljuščev je novinar, stručnjak za internet, voditelj na radiju i bloger

plushev.com, Twitter:@plushev