Pomama zvana "Tokio Hotel" i u Nemačkoj neprekidno traje

Nekoliko mladih starosti između 14 i 19 godina sedi na velikoj prostirci ispred hale u Dortmundu. Oko 30, kako bi se to reklo skockanih devojaka čeka na koncert godine, barem one na nastup benda Tokio Hotel tako gledaju. Izgledaju kao da su krenule u diskoteku. Šminka je naročito oko očiju prilično jaka, upravo onako kako to Bil čini.

Fanovi se okupljaju čitave dve sedmice uoči koncerta

Neke od njih su ime pevača ovog benda krupnim slovima na rukama ispisale. Još od početka sedmice se ovde gotovo svakog dana okuplja veliki broj mladih. Ima i onih koji su odlučili da u krugu Dortumnske arene i prespavaju. Šatori i automobili su danima ovde uobičajen pejzaž. Osamnaestogodišnja Vanesa iz Manhajma priča:

"Kada ustanemo odmah se uputimo ka obližnjem bazenu. Tamo možemo da se istuširamo. Onda odemo negde na doručak. Na kraju se vratimo ovde, gde možemo da sednemo, pričamo i opustimo se. Dok se mi tako zabavljamo pristižu novi fanovi koji se upisuju na ovu našu listu."

Lista za prve redove

Na listi koju Vanesa pominje se već uveliko nalazi veliki broj fanova muzike Tokio Hotela. Reč je o svojevrsnoj registraciji od koje zavisi u kom delu arene će verni fanovi tokom koncerta biti smešteni. Pravilo je - ko dođe prvi, može da se nada najboljim pozicijama, nedaleko od bine. Ali prijavljivanje je neophodno gotovo svakog dana, ako se slučajno jedan preskoči ime nekog ko je prethodno bio upisan biće precrtano. I Kristina Buš dolazi svakog dana ovamo, kako bi osiguralo dobro mesto za vreme koncerta svoje omiljene grupe. Ona ima 19 godina i dolazi iz mesta Menhengladbah, ali već nedelju dana boravi kod drugarice u Dortmundu.

"Ponekad ustanem noću oko dva ili tri sata kako bi ujutru stigla u Menhengladbah gde idem u školu. Pošto nastava traje gotovo celog dana ovde sam tek oko pet popodne. Taman mogu ovde sa njima nešto da pojedem. Možemo malo da se družimo, pevamo. Obradujemo se kad ih sve vidimo."

Zabrinuti roditelji

Oni koji ovde dolaze danima unazad, čvrsto su odlučili da na koncertu budu u prvim redovima. Kristina Buš dolazi već dve sedmice, uprkos tome što se njeni roditelji ovakvoj avanturi protive:

"Moj roditelji smatraju da nije normalno to što radim. Oni misle da je dovoljno ako jednostavno dođem tog dana kada će koncert biti održan. Oni ne shvataju da ja po svaku cenu želim da budem u prvom redu. Ali ne mogu mi ništa, pošto sam punoletna."

Deci ovde nije mesto

Slično razmišljaju mnogi roditelji dece koja dolaze ovamo. Rafael Traut je otac 14-togodišnje devojčice. Svaki put kada prođe pored hale Rafaela obuzme strah.

"Bojim se da se nešto može dogoditi.. šta znam, možda da ih neko napadne. Alkohol, droga, to je ono što mi pada na pamet... a sve je to nešto sa čim 14togodišnjaci ne bi trebalo da imaju veze."

Svi u mladosti radili isto

Marija Herman smatra da bi ipak malo opuštenije trebalo gledati na mladost ove dece. Ona se uvek priseti svojih odlazaka na koncerte, te ima razumevanja za fanove benda Tokio Hotel:

"U moje vreme bio je popularan bend Barkli Džejms Harvi, zatim Elton Džon, Džo Koker, Tina Tarner. U to vreme smo dolazili barem skoro jedan dan pre koncerta, kako bismo mogli da računamo na najbolja mesta. Radujete se najmanje pola godina pre toga. A onda kada dođe taj trenutak, uputite se ka areni, zauzmete prva mesta. Još kad se pojavi zvezda koju volite to se smatra neverovatnim provodom."

Ali Marija sama kaže da je do okupljanja dolazilo maksimalno jedan uoči koncerta. Danas su prilike očigledno drugačije. Pravila o održavanju reda Dortumenske hale zabranjuju okupljanja na ulaze posle 22 sata. Postavljanje šatora nije dozvoljeno. Ne opravdava se ne izostanak iz škole. Ali i pored svega toga, veliki broj mladih dolazi ovamo već danima i uspeva da prenoći nedaleko od arene. I to sve samo zbog sigurno mesta u prvom redu.