Poljuljana Čavezova osovina

Petnaest godina je svetska zajednica s velikom pažnjom pratila kako socijalistička Vlada u Karakasu nacionalizuje razne kompanije i medije, u sve tri grane vlasti postavlja isključivo članove partije, a opozicionare koji bi mogli da joj pomrse konce hapsi ili pod plitkim izgovorima isključuje iz izbornog procesa. Svo to vreme su vidljiv pritisak na režim pokojnog Huga Čaveza vršile jedino Sjedinjene Države, a i to se većinom svodilo na ograničavanje slobode putovanja za venecuelanske političare.

Kritika iz Argentine

Sada se polako na situaciju u Venecueli osvrće i EU, pojedine latinoameričke vlade, ali i Organizacija američkih država. „Pojačana represija je na meti sve jačih međunarodnih kritika“, kaže Huan Karlos Hidalgo, stručnjak za Latinsku Ameriku s vašingtonskog instituta Kato. Najjasniji signal stigao je iz Argentine: ni 12 sati nakon što je izabran na mesto predsednika, konzervativac Maurisio Makri poručio je da treba razmotriti izbacivanje Venecuele iz kontinentalnog trgovinskog saveza jer ne ispunjava demokratske standarde.

„To je prvi put da jedan južnoamerički predsednik prekine kukavičko ćutanje i otvoreno kritikuje ovu antidemokratsku vlast“, kaže analitičar Hidalgo. Da li će se kritici pridružiti i drugi šefovi država i vlada na kontinentu? Hidalgo kaže da to u mnogome zavisi od toga kako će proteći izbori u nedelju (6. decembar). Za sada su se predstavnici Brazila i Urugvaja izjasnili negativno o Makrijevom predlogu da se Venecuela isključi iz regionalne organizacije.

Čak i kada bi režim Nikolasa Madura bio izolovan na kontinentu, pitanje je koliko bi to promenilo njegovu politiku. Najpre, Venecuela ionako ne uživa carinske olakšice pa je smanjena mogućnost ekonomskog pritiska. Svaka kritika na račun gušenja sloboda u Karakasu je do sada odbacivana kao napad „fašista“ i „imperijalista“, dok su levičari koji kritikuju označavani „izdajnicima“ i „lakejima“.

Nedavno je Urugvajac Luis Almagro dobio svoju porciju uvreda. On je, kao generalni sekretar Organizacije američkih država, zatražio od vlasti Venecuele da prekinu političko nasilje nakon što je krajem novembra jedan opozicioni političar ubijen tokom predizbornog mitinga. „Ako taj šljam od Luisa Almagra poseduje još malo pristojnosti, onda očekujem objašnjenje“, vikao je u kameru predsednik Maduro. „Kačite se sa Venecuelom, gospodine šljamu, a Venecuela je sveta domovina Bolivara i Huga Čaveza!“

Saveznici i petrodolari

Sve to malo koga potresa u Južnoj Americi. Na tom kontinentu većina vlada pripada levom spektru, koji je Čavez prozvao socijalizmom 21. veka. Pokojni predsednik je posebno protežirao režime Bolivije, Ekvadora i Nikaragve. I umerenije levičarske vlasti u Urugvaju i Brazilu smatraju vladajuću partiju Venecuele ideološkim saveznikom.

Ipak moć i uticaj Venecuele dugo su se temeljili na petrodolarima, zalihama deviza koje niču iz zaliha nafte. „Jedna od posledica privredne krize je da se Venecuela sve više suočava s izolacijom“, kaže Redži Tompson, analitičar za Latinsku Ameriku u Stratforu. „Čak se i Kuba polako ali sigurno okreće od Venecuele ka SAD.“

Naši sagovornici su skeptični da nedeljni izbori mogu da znače promene u Venecueli. Huan Karlos Hidalgo smatra da socijalistička vlada neće dozvoliti ni dašak promena. Redži Tompson podseća da se bira saziv parlamenta, što je od drugorazrednog značaja u odnosu na predsedničko mesto.